Čvarak slađi od karamele
Naoružani starinskim bagračima, kazanima i kvalitetnim komadićima svinjetine, domaćini su od rane zore zaposedali Vašarište u Kaću, odakle su se širile salve sladunjavih mirisa prošlih vremena i ukusnih topljenih čvaraka. Šogori iz Kovilja, Brkati čvarak iz Kaća, Lale iz Banata, Vesela disnatorska braća samo su neka od imena družina koje su za brojne posetioce topile čvarke, a i jedni i drugi su atmosferu podgrevali domaćom "ljutom mučenicom", uz obrazloženje da pravi čvarci, bez rakije nikako ne idu.
- To je kod nas Banaćana kao kikiriki, može se uvek poneki izgrickati, nije samo za fruštuk ili večeru. Još kad je rakija "paljena" kako mi to zovemo, vruća, idu kao alva - iskren je rumeni domaćin Veselin, iz sela Kumane, koji šesti put zaredom dolazi u Kać, na čvarkijadu, odnosno Čvarak fest, kako se manifestacija zvanično zove.
Otkriva u čemu je tajna ukusnih čvaraka:
Od teretane do Dominikane
Uz družinu Zategnute potrbušine iz Kaća, najukusnije čvarke istopili su momci iz teretane, što je još jedan dokaz, da je čvarak popularan od "teretane do Dominikane", kako je to duhovito rekao jedan mladić iz ove ekipe. Objašnjava da je čvarak karakterističan upravo i za Dominikansku Republiku, a da se na specifičan, ali u suštini isti način, priprema i u skoro svim zemljama na svetu gde se jede svinjsko meso.
- Svinjče mora da bude dobro uhranjeno, vatra tiha, rakija dobra i strpljenje beskrajno. Tako je govorio moj deda Veselin, pa je to usvojio i moj otac, a evo sada i ja pokušavam da svojim sinovima prenesem.
Saša Marin, jedan od glavnih ljudi u organizaciji Čvarak festa, zdravicom je pozdravio sve goste Kaća.
- Ma ko bi znao za "kaćku karamelu" ili "kaćku bombonu" , a to su čvarci, tako ih ovde kod nas u Bačkoj zovu. Za samo nekoliko dana istopili smo više od četiri hiljade kilograma masti i dobili smo oko 850 kilograma čvaraka - naglasio je Marin.
Družina Brkati čvarci došla je odlično pripremljena za ljuti boj, sa gromnim kazanom, oštrim noževima za sečenje masti, ali i ovećim prasetom, dovoljnim da se nahrani osrednji puk dobro izgladnele vojske.
- Ideju za ime ekipe dao je naš kuvar, a onda smo došli na ideju da svi pustimo brkove. Devojka koja je sa nama flomasterom je nacrtala brkove. U skladu sa imenom sečemo i čvarke, tako da budu dugački, a tanki - priča Milan iz ove družine. - "Kaćku karamelu" pravimo po receptu naših starih. U određenom trenutku sipamo malo mleka.
Kaže da su ranije stariji meštani Kaća i okolnih sela, obavezno u džepu imali poneki čvarak da se nađe, kad se ogladni i da su ih grickali kao karamele, pa otuda i naziv.
Jedinstven recept prisutnima su ponudili članovi ekipe Kajin šor koji tvrde da su čvarci najukusniji u kombinaciji sa pilećim belim mesom na žaru, a da bi to i dokazali oni su raspalili i roštilj na kome je "crvrčalo" pileće belo.
- Nekada davno čvarci su bili sirotinjska hrana i moj deda je čvarke davao svinjama, a danas su pravi delikates. Cena kilograma čvaraka je dva ili tri puta veća od cene kilograma buta - naglasio je deda Mile iz Kovilja, jedan od najstarijih majstora, koji su topili čvarke u Kaću.
Po njegovim rečima čvarci, pravi seljački, tope se najmanje tri i po do četiri sata.
- Mora čvarak, kako mi to Laloši kažemo, dobro da se iscica i istopi, da ostane hrskav, jer tada je najukusniji. Neko u čvarke dosipa vodu, neko mast, ja lično dosipam mast jer kad se mast istopi nema šta da ispari i čvarci su nekako slađi, ukusniji.
Gosti su uživali i u disnatorskim paprikašima, taze pečenim kobasicama, muzici tamburaških bandi i takmičenju u bacanju glokni udalj.
