Medicinske ustanove pred kolapsom

Dugovi zdravstvenih ustanova u Srbiji prema dobavljačima lekova i opreme uvećavaju se od maja ove godine svakog meseca za 250 miliona dinara i dostigli su iznos od 10,6 milijardi dinara od kojih su tri milijarde već dospele na naplatu.

Na izdisaju: Opštine za zdravstvo izdvajaju manje od jedan odsto budžeta

Kako bi bile izbegnute negativne posledice po zdravstvenu zaštitu građana Srbije, hitno je potreban novi model funkcionisanja i finansiranja zdravstvenog sistema, ocenili su učesnici okruglog stola u Beogradu čiji su organizatori Privredna komora Srbije i NALED, koji su prethodno proveli detaljno istraživanje o stanju primarne zdravstvene zaštite u 105 opština i gradova.

- Lokalne samouprave u Srbiji proseku za zdravstvo izdvajaju manje od jedan odsto budžeta, što je 10 puta manje nego opštine u zemljama EU - upozorila je predsednica NALED-a Vesna Živković. Ona je podsetila da je, kako se izrazila, neodrživi zdravstveni sistem u prethodnoj deceniji ugasio 10.000 radnih mesta u proizvodnji i distribuciji lekova.

Osim potrebe za efikasnijom finansijskom kontrolom novca Republičkog fonda zdravstva, za šta su se založili mnogi učesnici skupa, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije primaran zadatak vidi u hitnom saniranju trenutnog stanja, što bi se, po njegovom mišljenju, moglo učiniti i kroz reprogram dugova.

Grupacija veledrogerija na čelu sa predsednikom Miomirom Nikolićem pokazala je dobru volju i spremnost da izađe u susret svim dužnicima, kako ne bi dovela do kraha zdravstvenih ustanova na štetu građana.

Iako imaju izvršne presude za naplatu, do sada nisu aktivirali nijednu. Državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Berislav Vekić veliku nadu polaže u novi informacioni sistem kroz koji će biti moguće da se kontrolišu tokovi novca kako se ovakve stvari više ne bi događale.