Arizona u srcu
Dušan Mošorinski Moša iz Zrenjanina pustolov i avanturista, kao i većina momaka rođenih krajem lagodnih 50-ih, radio je u životu sve i svašta, putovao, družio se i upoznavao ljude, konobarisao po restoranima, barovima i diskotekama u Dubrovniku, na Rabu, Hvaru, u Poreču, Rijeci.... samo da bi obezbedio sebi lagodniji život, trendovsku garderobu i sve ostalo što je išlo uz tadašnje momke koji su brinuli o svom imidžu i oduvek želeli da se razlikuju od ostalih, prosečnih.
- Bila su to neka drugačija, srećnija vremena koja je danas, sadašnjim klincima teško opisati i dočarati... Živelo se opuštenije, ljudi su se više družili i bili otvoreniji i iskreniji jedni prema drugima... Meni to vreme i te kako nedostaje i zbog toga, pa mogu da kažem da i danas pokušavam da živim na taj način. Kada je u Srbiji počelo NATO bombardovanje, sa tadašnjom suprugom i trogodišnjom ćerkicom Anom, otišao sam u Holandiju, u grad Lajden koji je elitni centar ove zemlje. Radio sam u Holandiji sve i svašta samo da bih porodici obezbedio pristojan život, savladao jezik, a onda je usledio razvod i kratak povratak u rodni Zrenjanin, da bi se nekadašnja supruga zajedno sa našom ćerkom Anom, ponovo vratila u Holandiju gde i danas živi - nastavlja priču popularni Moša, koji u rodnom gradu, od kako mu je umrla majka, uglavnom druguje sa prijateljima iz detinjstva i vremena dok je živeo u Zrenjaninu.
- Ja sam nakon povratka u rodni grad, 2012. godine otišao u Ameriku, naravno sa turističkom vizom i onda mi se dogodila Arizona i san koji sam sanjao na javi u prelepom Finiksu - priča sa osmehom na licu Dušan, uz iskren utisak da sunce ovog modernog grada jednostavno ne može da se nekom ne svidi...
- U Americi su mi puno pomogli prijatelji, braća Mikalački, koji su takođe Zrenjaninci, ali su već dugo "preko bare". Dragoljub Šuki Mikalački, odlično se snašao u Finiksu i ozbiljan je u biznisu u građevini, a pomaže mu i stariji brat Goran, nekadašnji veslački reprezentativac Jugoslavije. Radio sam u njihovoj firmi različite poslove, a poslednjih godina najviše keramičarske radove i baš mi je sve to prijalo. Onda su iskrsli papirološki problemi i početkom leta ove godine morao sam da se vratim u Srbiju - nastavlja priču Mošorinski uz napomenu da bi sutra sve ostavio i vratio se u Arizonu, koja je sada u ovo vreme prepuna Kanađana, koji tu borave do marta dok u njihovoj zemlji traje žestoka zima, a pustinska klima i vazdušna banja kakav je Finiks, idealno su mesto za uživanje i prezimljavanje.
- Moja ćerka sada ima 19 godina, studira Fakultet za komunikacije i odlično joj je krenulo, a letos smo se baš lepo družili u Zrenjaninu. Izrazila je želju da poseti Egzit festival, povela je sa sobom i jednu drugaricu i kako mi je sama rekla provela se fenomenalno i sigurno će i narednog leta ponovo biti tu.
Nada se poslu u Frankfurtu
- Da budem iskren, moji planovi svakako su vezani za novi i nadam se skorašnji odlazak iz Zrenjanina i uz pomoć jednog prijatelja uveliko radim na odlasku u Nemačku, u pitanju su Frankfurt ili Minhen i početak rada u novom poslu, a to je nega starijih, koji je izuzetno cenjen u Nemačkoj.
Naravno, u Ameriku bih turistički išao svake godine bar nekoliko meseci - dodao je Mošorinski.
