Srpske bolničarke na evropskim klinikama
Ako se nastavi trend njihovog odlaska iz zemlje, uskoro će bolnice i domovi zdravlja u Srbiji ostati bez medicinskih sestara i tehničara, a pacijenti bez neophodne pomoći i nege. U velikom broju odlaze i lekari, ali ovo je priča o kadrovima bez kojih je nezamislivo funkcionisanje svakog ozbiljnog zdravstvenog sistema.
Predsednik Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije Dragan Bisenić kaže da matična komora dnevno primi od dva do pet zahteva za potvrdu o diplomi i licenci ili u proseku 1.000 zahteva godišnje. Među njima je mnogo medicinskih sestara sa završenom visokom školom. Ubrzano pohađaju i časove stranih jezika kako bi što pre stekle što bolje preduslove za mesto u nekoj od evropskih ili svetskih bolnica.
Nisu samo niske plate i briga za egzistenciju motiv njihovog odlaska iz zemlje.
- Nemogućnost zaposlenja, stagniranje u profesionalnom razvoju, neregulisano školovanje, izostanak nagrađivanja, odsustvo perspektive samo su neki od razloga zašto se veliki broj medicinskih sestara odlučuje za odlazak u inostrane klinike. Ipak, materijalni faktor je najveći - priznaje za "Vesti" Dragan Bisenić.
Majstori, majstori
- Racionalizacija u zdravstvu ima i drugu stranu. Može da se desi da, na primer, zbog pucanja obične slavine ili kvara na aparatu, stane operacija, a mi nećemo imati nikoga da to popravi u tom času. Zato je nemedicinsko osoblje od vitalnog značaja za naše zastarele sisteme, aparate i opremu u bolnicama - ukazao je Bisenić.
On dodaje da sestre do posla dolaze relativno lako, pre svega zato jer imaju adekvatno stručno znanje.
- Diplome su im sada usaglašene sa zahtevima i standardima Evropske unije. Zbog iskustva i veština koje poseduju lako se uklapaju tzv. zapadni sistem - objašnjava za "Vesti" Bisenić.
Država ne čini ništa da zaustavi odliv medicinskih kadrova, iako je u njihovo obrazovanje uložila mnogo.
- Ispada da školujemo kadrove za izvoz, i to besplatno i na štetu građana i zdravstva uopšte koje ostaje bez kvalitetnih i mladih radnika - podseća sagovornik "Vesti".
On ukazuje na činjenicu da je u poslednje vreme u zdravstvu zaposlenje dobilo manje ljudi nego što ih je otišlo u penziju. Pri tom i ova delatnost, kao i druge u javnom sektoru očekuje tzv. racionalizacija koja podrazumeva otpuštanje viškova, odnosno otkaze.
- Cela ova situacija otima se kontroli. Ukoliko država ima neki plan, treba to javno i da kaže. Kako stvari za sada stoje, sve ide ka tome da se zdravstvo privatizuje. Na naše primedbe niko ne odgovara i ne pokazuje želju da dođemo do zajedničkog rešenja problema - rekao je za "Vesti" Bisenić.
Direktorka Visoke zdravstvene škole u Zemunu, prof. dr Anđelka Lazarević smatra da se odliv sestara i tehničara može sprečiti samo otvaranjem novih radnih mesta.
- Niko od njih ne bi voleo da ide u inostranstvo ako ne mora. U svakoj profesiji, pa i našoj, čovek se oseća jadno kada mu nije omogućeno da zarađuje za život - kaže za "Vesti" dr Lazarević.
Koliko je loše stanje u državi, svedoči i nipodoštavajući odnos građana prema zdravstvenim radnicima.
- Visoka nezaposlenost izaziva i opšte nezadovoljstvo, pa tako i pacijenti burno reaguju na zdravstvene radnike, ne vodeći računa o tome šta se sve od njih traži i sa kakvim stresovima se suočavaju dok rade - primetila je naša sagovornica.
Sa 300 na 2.200 evra
U Srbiji prosečna plata medicinske sestre iznosi oko 300 evra. U inostranstvu one sa završenom srednjom školom mogu da rade kao bolničarke i imaće zaradu od 1.200 do 1.700 evra. Sestre sa visokim obrazovanjem mogu da zarade i do 2.200 evra.