Dani kad se žito plaćalo zlatom
Pod udarom moćne austrougarske armade, rešene da slomi i potpuno uništi srpski državu, narod i vojsku, povlačeći se ka jugu, Vlada, Generalštab, najugledniji političari, diplomate, akademici i narod Srbije proveli su, pre nego što će krenuti u golgotu preko Albanije, 13 dana u Raški, maloj varoši na Ibru, gde je Vlada Srbije, od 31. oktobra do 12. novembra 1915, u kući uglednog domaćina Ljube Kursulića, održala 11 sednica i donela nekoliko po srpski narod sudbonosnih odluka.
Pored ostalih, u Raški, koja je tada imala samo 1.200 žitelja, tih tragičnih dana boravili su tadašnji premijer Nikola Pašić, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, ugledni političari Milan Stojadinović, Ljuba Davidović, Milan Gavrilović, akademik Jovan Cvijić, vojvode Radomir Putnik i Živojin Mišić, brojne diplomate, strani novinari i narod koji se povlačio sa svojom vladom i vojskom.
Posebno značajna sednica održana je 4. novembra, na njoj je odlučeno da se bezuslovno mora ostati uz tadašnje saveznike.
U Raški je dolazilo i do ozbiljnih nesuglasica između prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, posebno oko "ruske pomoći", a tadašnji ratni izveštači zapisali su da je tihi i uvek suzdržani Nikola Pašić do kasno u noć šetao po gradu, moleći se za spas Srbije - jednom je zatečen kako sam, krijući se od ostalih članova vlade, plače na ibarskom mostu
Sećanje na Milunku
Jedan deo spomen-sobe posvećen je Milunki Savić (1890 - 1973), srpskoj heroini koja je rame uz rame sa muškarcima prekaljenim ratnicima, krijući da je žena, prošla sve golgote Velikog rata. Milunka je rođena u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje, u opštini Raška, a upravo ovih dana počelo je renoviranje njene rodne kuće koja će biti pretvorena u spomenik.
Ratni dopisnik pariskog "Žurnala" ovako je opisao susret sa Pašićem na mostu u Raški: "Njegove usne pokretahu se mirno, kao da se Bogu moli. On podiže ruku ispred očiju iz kojih se po njegovoj beloj bradi kotrljahu suze, koje nije mogao da zaustavi i ovaj stari državnik, koji je sa silnom emocijom plakao zbog nevolja svoje zemlje govoreći: 'Da li će Bog učiniti da Raška postane naša grobnica'."
U tim sudbonosnim danima Raška je doživela da bude i državni trezor. Sav državni novac, natovaren u 216 sanduka i džakova, sa puno nacionalnih relikvija, čuvan je u ovoj varošici. Samo nekoliko ljudi znalo je da je u Raški i Miroslavljevo jevanđelje.
Tih dana tanjir pasulja u Raški je bio vredniji od zlata, a ko je imao kravu ili svinju preživeo je golgotu. Neki su se trudili da u svoje kuće prime diplomate i oficire, a neki su za komad hleba tražili i dobijali pravo bogatstvo. Jedna žena je doktoru iz Francuske prodala džak žita za zlato, ali bilo je i slučajeva da ruski i francuski atašei spavaju po nekoliko dana u kući svojih domaćina i da uz "srećan put" dobijaju i pokoju teglu slatkog.
Bez odgovora iz Beograda
U Raški su imali ideju da aktuelna Vlada Srbije ovih dana, u znak sećanja na događaje od pre 100 godina, održi jednu sednicu u kući Kursulića u Raški, međutim, nije bilo odgovora. Niko iz Beograda nije došao da bar zakratko sedne za sto za kojim je sedeo Nikola Pašić.
Mada su vesti koje su pristizale s ratišta bile obeshrabrujuće, kod većine ministara još je tinjala nada da će se ratna sreća preokrenuti i da će Raška biti poslednja etapa odstupanja, beleži u knjizi "Raška - ratna prestonica Srbije" istoričar dr Vladan Virijević, koji beleži da je na uzvišenju Supanj, danas gusto naseljenom naselju u Raški, postojao improvizovani aerodrom s koga su francuski avijatičari poletali u nadgledanje neprijatelja.
Aerodrom je imao naziv Orlovo gnezdo i mnogo je doprineo spasu više stotina hiljada srpskih vojnika i civila.
Upravo francuski avijatičari doneli su vest iz Ušća da se neprijatelj približava, pa je konvoj automobila sa Pašićem, ministrima i činovnicima Vlade prešao 12. novembra preko kamenog mosta na Ibru i uputio se ka Kosovskoj Mitrovici, dan kasnije otišao je i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, a 14. novembra odstupila je i Vrhovna komanda.
Sto godina kasnije održana je svečana akademija na kojoj su govorili predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić i profesor Vladan Virijević, a u kući Kursulića, gde je danas sedište Centra za kulturu, otvorena je spomen-soba u kojoj je smešteno puno originalnih dokumenata, fototipsko izdanje "Miroslavljevog jevanđelja", slika i raznih predmeta iz perioda od 31. oktobra do 12. novembra 1915. godine.
