Srpske bolnice ostaju opustošene
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić upozorava da Srbiju svakodnevno napuštaju stručnjaci. Kriza, besparica i beznađe toliko je zavladalo u Srbiji da skoro nema čoveka koji ne bi otišao u inostranstvo na rad, prvenstveno u Evropsku uniju. Ono što je veliki problem za Srbiju jeste sve masovniji odlazak lekara i medicinskog osoblja koji će iza sebe u srpskom zdravstvu ostaviti pustoš.
Koliko lekara odlazi godišnje iz Srbije?
- Nemam podatke drugih sindikata, ali se više od 100 naših članova koji su lekari, sprema da ide prvenstveno u zemlje Evropske unije. Da trend odlaska ne jenjava pokazuju podaci Lekarske komore Srbije prema kojima je potvrdu za odlazak na rad u inostranstvo prošle godine zatražilo njih 1.000, a u ovoj do sada isto toliko. Ta statistika pokazuje i da se utrostručio broj zdravstvenih stručnjaka, koji žele da odu u inostranstvo, ali i ostalog medicinskog osoblja. Porazno je da u sve većem broju odlaze doktori, čije školovanje državu košta na stotine hiljada evra.
Koji obrazovni profil napušta srpsko zdravstvo?
- Manje specijalisti, mada njihov broj nije zanemarljiv. Odnos je 600 mlađih lekara opšte prakse, spremnih da u zapadnim zemljama polažu i dopunske ispite i 400 specijalizovanih za određene grane medicine. Samo iz našeg sindikata odlazi 29 subspecijalista, a u većem broju idu više medicinske sestre i medicinski tehničari.
Pusta obećanja
Kako se pokazao Zakon o radu, pošto je prošlo nešto više od godinu dana otkad je usvojen?
- Katastrofalno se odrazio na zapošljavanje. Uoči usvajanja tog zakona na protivljenja sindikalaca iz vlasti stizale priče da će njegovo usvajanje omogućiti nova radna mesta, a sada vidimo da je njegov jedini efekat uskraćivanje prava zaposlenih. Tim zakonom smo dobili samo nesigurnost radnog mesta i veće zloupotrebe.
Kako uspevaju da nađu posao?
- Prepiskom sa nemačkim kolegama sindikalcima saznala sam da su srpski i hrvatski lekari najviše cenjeni zbog širokog znanja koje poseduju, jer za razliku od njih u EU se ljudi vrlo usko specijalizuju. Zato je naš lekar više obrazovan i prilagodljiviji poslu. Naše medicinske sestre poseduju stručnost kakvu nemaju evropske, posebno kad je u pitanju dijaliza. U Nemačkoj i drugim zemljama lekar je taj koji se bavi dijalizom i daje injekciju, što kod nas rade medicinski tehničari, pa koliko čujem od nemačkih kolega, ovaj naš medicinski tehničar osposobljen da radi neke poslove lekara izmenio je praksu u tamošnjim bolnicama.
Kako će se ti odlasci odraziti na srpsko zdravstvo?
- Nažalost, bolnice će nam ostati opustošene, a opasnost je i da osim manjka lekara i osoblja imamo i manjak stručnosti. Evropa uzima najbolje, a ostaju samo oni loši koji ne mogu da se zaposle u zemljama EU. Tako gubimo, recimo vrhunske hirurge, a ostaju neznalice. Lekari prepričavaju slučaj navodnog specijaliste koji je tri puta zaboravio instrument u utrobi pacijenta, ali i dalje radi, jer ima jake veze.
Žena na čelu radnika
Ranka Savić je rođena 18. septembra 1958. godine u Visokom u Bosni i Hercegovini. Završila Pravni fakultet u Beogradu.
Radnu karijeru počinje kao pravni referent u preduzeću "Veselin Masleša", potom u predstavništvu Investkomerca iz Skoplja, a od 1999. je u ASNS-u gde je bila generalni sekretar do 5. oktobra 2002. kada je izabrana za predsednicu ASNS. Prva je žena u Srbiji koja se našla na čelu neke sindikalne centrale, kao i jedna od retkih u Evropi na takvoj poziciji.
Bila prvi radnički delegat Srbije u Međunarodnoj organizaciji rada, kao i poslanik LDP-a od 2012. do 2014. godine. U Narodnoj skupštini je otvorila Kancelariju za prijem građana.
Kakva je situacija sa drugim profesijama?
- Masovno odlaze i mladi drugih profesija, visoko obrazovani i sposobni. Prvenstveno oni koji su stručni za informacione tehnologije, ali i inženjeri. Evropa uzima ono što joj sada treba, a to su stručnjaci, dok fizički i drugi radnici, koji teško dolaze do radne dozvole u EU, odlaze na gradilišta na Istoku, prvenstveno u Rusiji.
Žale li vam se sindikalci da je u Srbiji protekcija iznad diplome i stručnosti?
- Gotovo svakodnevno to čujem. Rade rođačke, partijske i druge veze, zapošljavaju se deca prijatelja, svastike... Ima svega, neznanje i nestručnost vršljaju u svim profesijama, što je ne samo porazno, već i opasno naročito kada od znanja zavisi ljudski život.
Upozoravali ste da postajemo zemlja starih u kojoj jedan zaposleni radi za jednog penzionera. Da li se taj odnos menja, jer iz vlasti čujemo da se nezaposlenost smanjuje.
- Naprotiv, sada jedan zaposleni radi za jednog i po penzionera, a kako se srpska preduzeća svakodnevno gase, biće još gore. Samo će u firmama u restrukturiranju još 50.000 ljudi ostati bez posla. Rast zapošljavanja je priča za javnost i utvrđuje se po izmenjenoj metodologiji. U statistiku se uvršćuju i oni koji su radili sat-dva tokom meseca i radnici na određeno koji se, svaki put kad im se produži ugovor tretiraju kao novi zaposleni. Zapošljavanja ima samo u javnim preduzećima i državnim institucijama, pa je prema mojim saznanjima, u Agenciji za privredne registre broj administrativaca, upetostručen, a zbog prenatrpanosti, zaposleni sede po hodnicima.
Na koje probleme vam se najviše žale članovi sindikata?
- Na dolazak izvršitelja koji im upadaju u kuće i plene imovinu. Nema nimalo razumevanja što su i muž i žena izgubili posao i nemaju odakle da plate dažbine za stan i porez. To je otimačina, plenidba svih stvari u kući sve do peškira, jedno odsustvo ikakve samilosti... Nikog ne interesuje ljudska sudbina, u Srbiji je surovi kapitalizam na delu. Mi građani bi isto tako mogli da tužimod ržavu, jer naše ustavno pravo je pravo na rad i da tražimo plenidbu njene imovine, jer nam nije omogućila zaposlenje i platu od koje ćemo plaćati svoje obaveze.
Ipak, oni koji ostaju bez posla dobijaju otpremnine.
- Da, ali je to je dovoljno samo da isplate dugove za struju, komunalne usluge i druge obaveze, dok sa druge strane dobijanjem otpremnine gube mogućnost socijalnih davanja, pa ubrzo spadaju na prosjački štap. Pritom, imamo državne administrativce koji su u više navrata uzimali otpremnine po gašenju jednog radnog mesta, pa radili po ugovoru dok ponovo ne steknu mogućnost stalnog zaposlenja i onda sve iznova, ponovo u druge državne firme. Neki su od raspada zajedničke države Srbije i Crne Gore i po tri puta dobijali otpremnine.
