Kako škole zarađuju od osiguranja učenika?
Na početku školske godine, škole često nude roditeljima da osiguraju decu od posledica nesrećnog slučaja, tako što će platiti polisu obično u vrednosti od nekoliko stotina dinara. Problem je samo to što je odšteta koja, u slučaju povrede može da se naplati, često iznenađujuće niska. Do tog zaključka je došao i Sirmet Zenuni koji je platio 300 dinara za DDOR-ovo osiguranje, kada se njegov sin povredio u Osnovnoj školi "Rade Drainac" u Borči.
- Posle drugog časa deca su izašla iz učionice u dvorište, trčali i sudarili se glavama, pa je mom sinu pukla arkada - kaže Sirmet za Potrošački savetnik.
Lekari su, kako Sirmet kaže, ušili ranu i odredili da dete treba da miruje. Sirmet je podneo odštetni zahtev DDOR-u sa kojim je škola zaključila polisu o osiguranju dece i školske omladine.
Iz DDOR-a su prihvatili da isplate odštetu, ali na Sirmetovo iznenađenje, naknada za povredu njegovog sina nije bila u skladu sa povredom, niti troškovima koje su imali tokom lečenja. Ispostavilo se da, u slučaju njegovog sina, visina nadoknade zavisi od broja dana tokom kojih njegov sin nije pohađao nastavu. Nadoknada je 210 dinara po danu. DDOR im je isplatio 2.100 dinara za deset dana.
Sirmet tvrdi da tim novcem nije mogao da kupi ni kremu koja košta 7.000 dinara, a bila je neophodna da bi njegovom sinu rana zarasla bez vidljivog ožiljka.
- Znači, iz svog džepa treba da dodam još 4, 5 hiljade dinara da bih kupio tu kremu - kaže on.
Iz DDOR-a navode da se broj dana odsustva zbog povrede, a samim tim u veikom broju slučajeva i visina nadoknade određuju na osnovu "priložene medicinske dokumentacije, merodavne potvrde škole overene od strane sekretara škole, odnosno potvrde lekara".
Međutim, osiguranje neće uvek isplatiti nadoknadu za ceo period tokom kojeg je dete moralo da odsustvuje, već "ako nesrećni slučaj nema za posledicu invaliditet učenika, isplaćuje se ugovorena osigurana suma najviše za 15 dana".
To znači da, ukoliko nesreća nije dovela do trajnog ili privremenog invaliditeta deteta, najviša naknada je 3.150 dinara bez obzira na to što troškovi lečenja mogu da budu više desetina hiljada dinara. Koliko zaista malo roditelji dobijaju kupovinom školske polise kolektivnog osiguranje vidi se i iz činjenice da se jednokratna naknada u visini od 1% od ugovorene osigurane sume za invaliditet isplaćuje u slučaju "preloma kostiju odnosno preloma najmanje pola stalnog zuba".
To znači da roditelji ne mogu da računaju na ovu naknadu ukoliko je dete polomilo, na primer, manje od pola zuba. Sirmet smatra da su i takvi uslovi fer ako se roditelji, pre sklapanja polise, upoznaju sa svim prednostima i nedostacima ponuđenog osiguranja. Međutim, kako tvrdi, on nije dobio ni osnovne informacije o obimu pokrića osiguranja.
- Nisam video to osiguranje koje je škola sklopila sa DDOR-om Novi Sad, ne znam je li je 24 sata osigurano dete ili samo osam sati - tvrdi Sirmet.
Iz Osnovne škole "Rade Drainac" tvrde da su informisali roditelje o ovom osiguranju, ali nam nisu poslali dokaz da su roditelji svojim potpisom potvrdili da su dobili uslove osiguranja. Iz škole su nam poslali zapisnik sa sednice Saveta roditelja na kojoj je jednoglasno prihvaćena ponuda osiguravajuće kuće DDOR Novi Sad o osiguranju učenika.
U zapisniku se navodi i da je "u diskusiji naglašeno da je potrebno da se osiguranje učenika omasovi, da se obaveštenje o osiguranju pročita preko razglasne stanice škole i da se akcija sprovede do 1.10.2014. godine".
Međutim, kako jasno može da se vidi, u polisi koja je sklopljena sa DDOR-om, korist od toga da se ovo osiguranje omasovi i da roditelji uplate osiguranje na vreme ima škola, koja sa osiguravajućom kućom potpisuje ugovor. Naime, DDOR odobrava ugovaraču osiguranja, odnosno, školi "povrat u visini od 20% od uplaćenog iznosa, za plaćanje godišnje premije najkasnije do 30.11.2014. godine".
Osnovna škola "Rade Drainac" na osnovu toga što je 847 učenika, kako piše u polisi, osigurano preko DDOR-a, dobija povraćaj 20% od ukupnog iznosa uplaćene premije, što iznosi 50.820 dinara. Na osnovu ovog detalja može da se zaključi da škole zarađuju na osiguravanju dece, pa uvek možemo da postavimo pitanje: da li je prioritet dobrobit dece ili nešto drugo?
Na osnovu Sirmetovog slučaja vidimo da visina nadoknade koja se isplaćuje na osnovu kolektivnog osiguranja učenika u školi nije povezana sa realnom visinom troškova lečenja. Jasno je da u velikom broju slučajeva roditelji neće dobiti sumu koja je dovoljna da se pokriju troškovi lečenja povređenog deteta.
Roditelji koji žele da zaista osiguraju svoju decu trebalo bi da se opredele za neku od opcija individualnog osiguranje. Najjeftinije pojedinačno osiguranje deteta za godinu dana košta 1.660 dinara i pruža mnogo više nego kolektivno osiguranje.
