Ko je bog i batina u srpskoj zgradi
Građani Srbije, ali i dijaspore pri rešavanju brojnih komunalnih, građevinskih i drugih problema vode pravi mali rat sa nadležnim službama, a neretko se suočavaju sa nepojmljivim situacijama.
Dok oni kažu da ih niko ne obaveštava šta ih sve čeka pre dolaska na šalter, pa upadaju u lavirinte brojnih propisa koji im zadaju glavobolje, u udruženjima koji štite potrošače ukazuju da grešaka ima i zakonima, i u podeli nadležnosti.
Sve to, objašnjavaju, što stvara popriličnu zbrku građanima čija svakodnevna noćna mora, postaju takozvane šalteruše.
Sa neviđenim apsurdom suočila se gospođa koja je posle smrti supruga, između ostalog, trebalo da na uplatnici Infostana, umanji broj članova domaćinstva.
Na šalteru je dočekala informacija da joj je za to neophodan potpis i pečat predsednika Skupštine stanara.
- Zar vam treba veći dokaz od umrlice, pa to je državni dokument - vapila je uzalud žena, pokušavajući da posao završi bez dodatnog maltretiranja.
Stan kao akvarijum
Koliko je predsednik kućnog saveta bog i batina u državi, pokazuje i primer novobeogradske porodice kojoj je zbog velikih kiša voda procurila u stan, opasno se približavajući električnim instalacijama.
Paniku, Petrovića koji u okviru komunalnih usluga, redovno plaćaju i stavku popravke, uvećala je šalterska službenica sa objašnjenjem da im je uzalud priča bez predsednika Skupštine stanara.
- Šta ako nas predsednik kućnog saveta ne podnosi, pa neće da nam da nam odobri popravku - jadao se bračni par neumoljivoj administrativki pokušavajući da objasni da im će im se dom pretvoriti u akvarijum.
Njihova muka je narasla na kub kada su shvatili da je predsednik preminuo koji mesec ranije. Ali, nova pravila su nova pravila kojima reklo bi se država prikriva sopstvenu nemoć, dajući svemoć pojedincu.
Goran Papović, čelnik Nacionalne asocijacije za zaštitu potrošača, objašnjava za "Vesti" da su ove muke građana posledica Zakona o komunalnim delatnostima koji tretira stanove kao privatno vlasništvo.
- To znači da se komunalnim službama ne obraća svako domaćinstvo pojedinačno, već predstavnik zgrade u liku predsednika kućnog saveta. E, sad, ako neko od stanara u rešavanju komunalnih problema ne može da nađe zajednički jezik sa njim, ili su možda u zavadi, pa je reč o samovolji predsednika Skupštine stanara, građani se obraćaju našoj organizaciji i mi dalje preuzimamo rešenje njihovog slučaja - objašnjava Papović za "Vesti" poprilično nezgodnu proceduru, ne samo za hitne već i ostale probleme.
Pretnja advokatom
Da ubacivanje kućnog saveta u rešavanje često urgentnih stvari predstavlja vulgarizaciju stanja i problema, ukazuje za "Vesti" Petar Bogosavljević iz beogradskog Pokreta za zaštitu potrošača. Kaže da to sve može drugačije da se reši, ali država Srbija pokazuje očito odsustvo potrošače kulture i ne primenjuje evropske standarde.
- U donošenju odluka iz komunalne oblasti treba da učestvuju i predstavnici potrošačkih udruženja, ali se ta odredba za koju smo se zalagali 20 godina u Zakonu o zaštiti potrošača ne poštuje i ne možemo da je primenimo - objašnjava Bogosavljević koji smatra da bi predstavnici građana kao potrošača i korisnika usluga trebalo da se pitaju i oko komunalnih usluga od javnog značaja.
Jedna Beograđanka spasla se od velikog računa zapretivši Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ona je užurbano prodavala veći i kupovala manji stan, a da bi mogla u njega da uđe, morala je da u Poreskoj upravi završi i plaćanje prenosa apsolutnih prava. Tamo je dočekao šok, traženo joj je 200 evra sa kamatom, jer kasni.
- Službenik me je ignorisao kada sam pitala zašto me niko nije obavestio o rokovima, pa kasnim 15-ak dana. Hteo je uplatu, a ja sam se pozvala na taj zakon i advokata. Nećete verovati da mi je kroz nedelju dana isti službenik rekao 10 puta manju cifru za plaćanje jer se uplašio tužbe - priča ona, dodajući da je ko zna koliko ljudi u žurbi plaćalo koliko im je rečeno.
Potrošačke sporove je, objašnjava Goran Papović, nedavno preuzela Narodna banka Srbije.
- Ta državna institucija treba da se bavi monetarnom politikom, a ne ovakvom regulativom koja joj nije u nadležnosti, pa je to uvodi u sukob interesa. Građane treba da štite udruženja za zaštitu potrošača, kao u drugim državama, ali to se kod nas ne dešava, pa su građani često zbunjeni i nemoćni - kaže on.
