"Srbija nema kulturu, zdravstvo i prosvetu"
U našoj rubrici "Pet minuta sa..." razgovarali smo sa glumicom, Zlatom Numanagić.
Kako danas žive glumci u Srbiji? Ima li za njih posla?
- Nikad teže i nek nam je Bog u pomoći, posebno mladim glumcima. Mi glumci penzioneri, kao i ostali penzioneri, živimo na rubu egzistencije. Bolje sam živela kao studentkinja nego sad. Stvarno sam uvređena. Treba da se zadigne suknja i napumpaju neki delovi tela, pa da budete primećeni i poštovani. Kažu: "narod voli". Kakve su to gluposti! Pa narod gleda ono što mu se servira. Zabava se izjednačila sa kulturom. Posledice se još ne osećaju, ali će za 10-20 godina biti katastrofalne. Umesto da idemo napred, mi stalno idemo unazad.
A kako se osećate kao umetnik?
- Loše, jer živim u državi koja pokazuje veliko ignorisanje mog doprinosa kulturi. Ako jedna zemlja nema kulturu, zdravstvo i prosvetu, onda imate nekulturnu, bolesnu i neobrazovanu naciju. To je veliki minus svakome ko je na vlasti. Smanjuju penzije. Pa kako to da rade kad sam je ja zaradila svojim dugogodišnjim radom. To ne smeju da rade. Nas umetnike nema ko da zaštiti.
Šta država treba da uradi?
- Ako se sistemski ne zaštiti položaj umetnika, pravi se kulturni genocid. Šta da radim, da se čupam za kosu. Oni se igraju sa svojim narodom. Ove mlade glumce i umetnike drže u zabludi i obećavaju im da će imati karijeru. Pa kad će je napraviti, ako se na pozorišne daske popne sa 30 godina?!
Šta mislite o brojnim glumačkim školama i akademijama?
- Mnogo ih je, a tržište za glumce se smanjilo. Međutim, sve je to u skladu s promenama u društvu koje nam se stalno dešavaju. Zaista se divim mladim ljudima koji se uopšte odlučuju za glumački poziv. Mladi glumci teško dolaze do posla i žao mi je što talentovani ljudi nemaju priliku da to i pokažu.
