Groblja heroja nestaju u korovu
U proboju Solunskog fronta, jedna od najkrvavijih, najneizvesnijih i ključnih bitaka za opstanak i slavu srpskog naroda odigrala se u jesen 1916. godine, na planinskom masivu Kajmakčalan u Makedoniji.
U neverovatnim borbama "za povratak kući" i oslobađanje svoje zemlje od švapsko-bugarskog okupatora stradale su desetine hiljada srpskih vojnika, a mnogima su grobovi ostali upravo u vrletima Kajmakčalana i na grobljima u podnožju ove planine.
Kosti na 96 lokacija
Za 19 dana, koliko su trajale borbe prsa u prsa za vrh Kajmačkalana, samo iz Drinske divizije, koja je ostvarila ovaj herojski podvig, iz stroja je izbačeno 4.640 boraca, a mnogima od njih kosti su zauvek ostale na ovom planinskom visu.
Pre Drugog svetskog rata na Kajmakčalanu su se svake godine na Petrovdan okupljali preživeli srpski ratnici koji su dolazili da odaju počast svojim palim saborcima - grobovi i groblja rasuti širom planine, na 96 lokacija, čišćeni su i uređivani, dok su bili u životu, saborci su svoje poginula drugove obilazili i u vreme Titove Jugoslavije, sve do pre dve-tri decenije, a onda su posete počele da jenjavaju, a groblja da zarastaju u korov.
- Sad su potpuno u korovu i prosto je žalosno videti ih, ona koja su u portama crkava ili u većim selima bar na nešto liče, a ostala su u potpunom haosu, za koju godinu više se neće znati ni gde su bila - priča Rade Knežević, poznati planinar iz Leposavića, član Udruženja potomaka ratnika (1912-1920), koji je nedavno sa grupom planinara iz više gradova u Srbiji, prijateljima iz Makedonije i članovima ovog udruženja boravio na Kajmakčalanu i nekoliko dana od korova čistio groblja na Gruništu, Studenoj vodi, Gruniškom visu, Petelinu, Budimircima, Živojnu, Dobroveni, Baču....
Neke odnela voda
Činjenica da su najteže bitke vođene na nadmorskoj visini višoj od 2.500 metara govori o kakvom se terenu radi.
Danas se do rasutih srpskih grobalja može doći samo džipovima, džombastim i često nepristupačnim putevima. Srpska groblja i grobovi su zarasli u travu, negde ih je odnela voda, na nekim lokacijama su potonuli u zemlju...
Više niko tačno i ne zna gde su bili. Ali, na osnovu jedne karte, iz 1920. godine, uspeo sam, godinama obilazeći ovaj prostor, da lociram svako mesto gde je sahranjen makar i jedan srpski vojnik.
Nažalost, nemamo ni novca, ni stručnjaka, da sva ta mesta ponovo dostojno obeležimo, ogradimo i zaštitimo - naglašava Knežević.
Država je izgleda digla ruke od ovog dela svoje najslavnije istorije, brišu se belezi srpskog herojstva i stradanja, a iz Beograda niko ni prstom da mrdne. Poslednji je trenutak da se formiraju ekipe stručnjaka koje će otići na Kajmakčalan, locirati svako groblje i državi dostaviti plan i program - šta da se radi...
Iduće godine obeležavamo 100 godina od tih strašnih i slavnih događaja, planiramo da na Petrovdan, kao nekada, na Kajmakčalanu okupimo Srbiju, biće sigurno puno planinara i potomaka poginulih ratnika, ali želimo da se i država aktivno uključi u obeležavanje ovog jubileja, a prethodno da pomogne da se grobovi i groblja naših heroja dovedu u red, dok nije kasno - dodaje Knežević.
Vojvoda Vuk
Zatrpan i sakriven u šiblju, i znatno oštećen, planinari su pronašli, delimično očistili i sanirali spomenik legendarnom srpskom pukovniku i junaku Vojinu Popoviću, poznatijem kao Vojvoda Vuk, koji je stradao u jurišu na bugarski bunker nedaleko od Gruniškog visa. Još mnogo je ovakvih spomenika koje su saborci, u pauzama između dva juriša, isklesali svojim poginulim drugovima.
Lociranje
Planinari i potomci ratnika sami iz svog džepa finansiraju svaki odlazak i boravak na Kajmačkalanu, najviše ih koštaju džipovi kojima se iz Bitolja prevoze do vrha planine. Pošto planiraju još niz poseta i puno rada na lociranju srpskih grobova i grobalja, svaka pomoć dobro bi im došla.
