U Srbiji nema donora organa
Stanje u Srbiji po broju potencijalnih dobrovoljnih donora organa je, i posle deceniju i po, na veoma niskim granama. To pokazuju i podaci prema kojima u Srbiji imamo samo tri donora naspram milion stanovnika, iako je to ponekad jedini vid lečenja.
Na listi zemalja donora Srbija se nalazi na pretposlednjem mestu u Evropi. Prošle godine u otadžbini se javilo samo 14 donora bubrega, obavljeno je 20 transplantacija, a na tretmanu hemodijalize nalazi se više od 5.000 pacijenata.
Na ove pogubne podatke ukazali su i vrsni stručnjaci sa VMA obeležavajući Evropski dan donacije i transplantacije organa, dodajući da u susednim državama ima i po 20 do 30 potencijalnih donora, što predstavlja ogromnu razliku. Glavni krivac za tako neslavnu statistiku, pre svega su brojne predrasude, ali i nedovoljna edukacija građana.
Na operaciju čeka 2.000 ljudi
U Srbiji na neki organ trenutno čeka oko 2.000 ljudi. Načelnik Odeljenja za transplantaciju organa sa VMA, Neven Vavić, rekao je da se u toj zdravstvenoj ustanovi transplantacija jetre vrši od 2005. godine i da je do sada urađeno 33 operacije tog tipa, naglasivši i da je od 1996. godine, kada su počele da se vrše transplantacije, do sada urađeno ukupno oko 410.
- Svi mi smo češći potencijalni primaoci, nego davaoci organa. Ljudi to moraju da shvate. Pri tom, darovanje organa, tkiva i ćelija je znak plemenitosti, koju podržavaju sve religije i tu nema mesta bilo kakvoj sumnji - rekao je pukovnik prof. dr Đoko Maksić.
Zbog nedostatka organa, mnogi su i dalje prinuđeni da spas traže u inostranstvu i plaćaju ogromne sume za presađivanje, istakao je Maksić i dodao da je vizija i cilj da u naredne tri godine povećamo broj potencijalnih donora, kao i da pored najčešćih transplantacija bubrega, jetre, srca, počnemo i sa transplantacijama rožnjače, kože, krvnih sudova.
Predsednik Saveza organizacija bubrežnih invalida Srbije, Ljubinko Todorović, ukazao je da u celoj Evropi važi moto da je mnogo bolje spasiti pet, sedam ili 10 života nego baciti organe.
- To je ono čega se svi drže u Evropi, a što se kod nas nedovoljno primenjuje - upozorio je Todorović.
Teorijski gledano, sa jednom donorskom karticom moglo bi da bude spaseno između sedam i 12 života. Potpisivanje kartice je vid promocije transplantacije i, iako, nema zakonsku obavezu, veći broj značio bi da je naše društvo svesno značaja presađivanja organa. Samim tim, povećao bi se i broj spasenih života. Treba istaći i to da se one potpisuju dobrovoljno, ali je, nakon smrti pacijenta, i to samo posle moždane smrti, potreban pristanak porodice preminulog.
Najpoznatiji savezi zemalja
"Tri najpoznatije internacionalne neprofitne organizacije odgovorne za koordinaciju organa za transplantaciju su: Eurotransplant, Scandiatransplant i Sought Alliance for Tranplatation. Iskreno se nadamo da ćemo u skorijoj budućnosti uspeti da dostignemo evropski nivo i postati deo Eurotransplanta, u čijem sastavu su mnoge evropske zemlje, a između njih Slovenija i Hrvatska", ističe prof. dr Đoko Maksić
