Čemeran život u bedi i batinama
Neko je jednom rekao da se humanost jednog društva ogleda u odnosu prema deci i prema starima. Jučerašnji dan - 1. oktobar, kada se obeležava Međunarodni dan starijih osoba, bio je prilika da se izdignemo iz kovitlaca dnevnih događaja i kao društvo preispitamo koliko zaista vodimo računa o najstarijim među nama. O bakama i dekama kojih da nije bilo ne bi bilo ni nas. O onima koji su sve što mi sada živimo već prošli, dok ono što je njih u starosti zadesilo nama tek predstoji.
- Danas u našem društvu vlada kult mladosti. Stariji su praktično manje-više prepušteni sebi, svojim porodicama i najbližem okruženju, prijateljima ako ih još uvek imaju. Dele sudbinu većine stanovništva u našoj zemlji. Mnogi žive u krajnjem siromaštvu, bez redovnih prihoda, bez podrške porodice koju ili nemaju ili su daleko od njih ili nemaju vremena, jer su preokupirani svakodnevnom borbom za golu egzistenciju i podizanje sopstvene dece - u nekoliko rečenica Nadežda Satarić, predsednica NVO Snaga prijateljstva Amity, opisala je položaj najstarijih sugrađana u savremenom srpskom društvu.
I direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović ističe kako je među najstarijim sugrađanima rasprostranjeno siromaštvo i socijalna isključenost, dok su uslovi stanovanja i struktura potrošnje lošiji u poređenju sa ostalim delovima društva.
Sin bije, unuk maltretira
Posebno osetljiv segment je zanemarivanje, zlostavljanje i nasilje kojim su izloženi najstariji. Nadežda Satarić kaže da se u prošloj godini od 13.000 slučajeva evidentiranog nasilja, skoro 1.500 odnosilo na nasilje prema starijim osobama.
- A to je vrh ledenog brega, jer je nasilje najčuvanija tajna među starijim osobama. Oni se teško odlučuju da ga prijave zato što ih je sramota, jer su njegovi vinovnici najčešće njihovi najrođeniji - dodaje Satarićeva.
- I dok životni vek i kvalitet života starijih rastu u svim razvijenim zemljama, u Srbiji svaka deseta stara osoba živi ispod granice, više od 11.000 starijih od 65 godina prima socijalnu pomoć, a gotovo pola miliona starih osoba ima minimalnu penziju - upozorila je Paunovićeva.
Svi su saglasni da pažnju treba iskazivati svih 365 dana u godini, a da je država dužna da kroz svoje specijalizovane institucije i službe omogući sistemsku brigu za najstarije građane. Da smo i tu zakazali dovoljno je navesti podatak da država u svega stotinak opština ima organizovanu službu za negu starih osoba i da tim uslugama mogu da se pokriju potrebe za 12.500 ljudi, dok je svakom petom sugrađaninu starijem od 70 godina potrebna pomoć za funkcionisanje u kući i lokalnoj zajednici.
- Praktično, jedna trećina opština u Srbiji uopšte nema ove službe koje uglavnom postoje u gradskim sredinama, dok stari u selima veoma retko mogu da koriste usluge pomoći koje organizuje država. Drugim rečima, državni servisi podrške najstarijim nisu razvijeni u dovoljnoj meri - ističe za "Vesti" Nadežda Satarić.
To potvrđuje i brojkama. U celoj državi postoji 40 državnih domova za stare sa smeštajnim kapacitetom za 8.000 osoba, i oko stotinak privatnih registrovanih domova koji mogu da prime oko 3.000 korisnika. To je dovoljno tek za smeštaj jedne trećine onih osoba koje biraju ili su primorane da svoje stare dane provedu u domu, bilo zato što ne mogu sami o sebi da se staraju ili zato što nemaju pored sebe nekoga ko bi preuzeo brigu o njima.
Kakve god da su brojke, bilo da govore dobro ili loše o savremenom društvu, važno je da svako od nas ima mogućnost da pokuca na vrata nekog usamljenog staračkog domaćinstva, komšijski pozdravi i ponudi sitnu uslugu - odlazak u prodavnicu ili do najbliže apoteke.
Ne mogu ni po hleb
Ovogodišnji Međunarodni dan starijih osoba posvećen je uticaju urbanog okruženja na starije i obrnuto. Na globalnom nivou, procenjuje se da će do 2030. godine šest od 10 stanovnika u svetu, stanovati u urbanim područjima. U Srbiji već danas više od polovina starijih ljudi stanuje u gradovima.
- Hipotetički gradska sredina pruža veće šanse za kvalitetniji život jer su bolji uslovi stanovanja, zdravstvene usluge, saobraćajne veze, kulturna ponuda. Ali sve to važi samo za one koji su vitalni i pokretni, dok u gradovima žive mnogi stari ljudi koji ne mogu da izađu da kupe hleb. Nekada zato što ne radi lift, a češće jer se otežano kreću, a nemaju srodnika niti osobe iz okruženja na koje se mogu osloniti da im pomognu - ukazuje Nadežda Satarić.
Sve više staračkih domaćinstava
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji živi 1,2 miliona osoba starijih od 65 godina, što je 17,40% ukupnog stanovništva. Udeo starijih od 80 godina u ukupnom stanovništvu je 145.000 ili 3,59%, što je porast u odnosu na popis iz 2002. kada je udeo bio 1,94%. U Srbiji je više od 430.000 staračkih domaćinstava, od kojih je nešto više od polovine samačko staračko domaćinstvo, odnosno 278.000.
