Carska bara: Dom svih evropskih čaplji
Severno od Beograda, u Banatu, kada se pređe kanal Dunav-Tisa-Dunav, odjednom se prostre pravi pravcati ćilim, izatkan od reka, kanala, jezera i bara. Tu se ugodno, nekako lenjo i dremljivo, smestila Carska bara, lepotica među ravnicama i jedno od najbogatijih evropskih staništa barskih ptica i retkih biljnih vrsta. Nastala je plavljenjem Tise i Begeja, a arheološka istraživanja potvrdila su da je te predele čovek nastanjivao još pre 6.000 godina.
Licitacijom održanom 1781. godine u Beču, celokupno područje od oko 30.000 lanaca kupio je trgovac Lazar Lukač, koji je u obližnjem mestu Ečka izgradio Kaštel. U prelepom zdanju su održavani i balovi za tadašnje plemstvo austrougarskog carstva, na kojima je učestvovala i sama carska porodica.
Austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand bio je zaljubljenik u Carsku baru. Arhive beleže da je često dolazio u močvare kraj Begeja da lovi i da uživa u provodu u obližnjem dvorcu Ečka, gde se u katoličkoj crkvi i venčao sa Sofijom.
Carska bara 1965. godine dobija status močvare od međunarodnog značaja. To je sezonski plavljeno područje reke Save, sa močvarama, barama, vlažnim livadama i mrtvajom okruženom šumama hrasta, vrbe i topole.
Zlatni kovčeg
- Kompleks bare je deo šireg područja koje pripada ribarskom gazdinstvu Ečka, najvećem ribnjaku u zemlji. Ovde je lovio austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand. Mnogi su skloni da misle da je to razlog što se ta bara zove Carska. Legenda, pak, kaže da je hunski poglavar Atila Bič Božji, koji je vladao ovim krajevima, sahranjen u zlatnom kovčegu na dnu Tise, od koje je bara nastala, pa otuda i naziv Carska. Sve brojniji gosti iz celog sveta smatraju da je u tom kraju Vojvodine takvo bogatstvo netaknute prirode da ne bi bilo moguće da se zove drugačije, osim Carska - započinje priču Milivoj Putić, najveći avanturista ravnice i čovek zadužen za goste u Carskoj bari.
Carska bara je najlepša početkom leta, kada se zabeli od lokvanja, ali ono zbog čega naučnici pomalo strepe krije se ispod površine. Poslednjih godina barska trava i njeno korenje postali su toliko gusti da predstavljaju opasnost za ribe. Šteta bi bila velika, jer se u Begeju mresti 24 vrste riba. I u priobalju trska nezadrživo osvaja prostor, pa ekolozi pokušavaju da vrate u ravnotežu floru i faunu tog prirodnog rezervata.
- Osnovno obeležje Carske bare jeste bogatstvo ptičjeg sveta. Vlada Australije upisala nas je u registar vodenih staništa od prvorazrednog značaja, jer u njemu obitava, stalno ili povremeno, 240 vrsta ptica, od kojih se najveći broj ubraja u veoma retke u svetu, pa su zato i zaštićene. Na primer, kolonija golubova dupljaša jedinstvena je u zemlji. Dugogodišnjim praćenjem ptica u seobi utvrđeno je da je Carska bara velika stanica i odmorište za mnoge ptice koje iz Srednje Evrope lete u Južnu Afriku. Ovde se odmaraju čaplje, posebno plave i bele, čuvene po skupocenom perju, a koje su ugrožene vrste. U Carskoj bari njihova kolonija ponekad broji i do 2.000 gnezda - priča Putić.
U Evropi postoji osam vrsta čaplji, a u Bari ih živi stalno sedam, a osma vrsta, čaplja kašikara, tu zimuje. Ovde žive 24 vrste vilinog konjica.
Sibirske guske
Osim ljubitelja ptica i ribolovaca, ovaj rezervat posećuju i svi oni koji uživaju u šetnji livadama na kojima rastu razne lekovite biljke, ali njih je zabranjeno brati. I životinje su zaštićene od lova, kao divlje svinje, zečevi, srne, bizamski pacovi, šareni daždevnjaci, barske kornjače, ali i vidre, koje su potvrda da je voda u bari besprekorno čista. I dok turisti uživaju u foto-safariju, desi se da im put pretrči fazan ili šumska koka, a dublje u šumi kriju se i divlje mačke.
- Turistička carska lađa svakodnevno krstari kako bi našim gostima priuštila pravi doživljaj. Carska bara se prostire na površini od skoro 450 hektara i do nje se može stići samo vodenim putem. Dubina bare je samo 80 centimetara, ispod je još dva metra mulja, što je idealno tlo za žute i bele lokvanje, koji su zaštitni znak ovog rezervata prirode, gde turistička sezona počinje u maju, a traje sve dok poslednje ptice selice ne napuste ovo predivno mesto - objašnjava naš domaćin Milivoj Putić.
Specijalni rezervat prirode Stari Begej - Carska bara, za one koji to nisu znali, čine korito Starog Begeja, Carska bara, Tiganjica, Zegmenjica, Mala bara, Perleska bara i okolni rit. Carska bara kao prirodni rezervat predstavlja stanište za 240 retkih vrsta ptica, od kojih su 130 stanarice, a 110 selice, zbog čega ovaj rezervat predstavlja jednu od najznačajnijih stanica u Evropi. Trenutno je u toku izrada nekoliko zanimljivih evropskih projekata, koji bi samo doprineli popularizaciji ove prave turističke atrakcije.
Za ljubitelje ptica treba naglasiti da u Carskoj bari neke vrste ptica u njoj borave svega desetak dana, a neke, poput divljih gusaka iz Sibira, i zimuju u njoj.
U Carskoj bari se gnezdi svih osam vrsta čaplji, tako da je čaplja postala zaštitni znak rezervata. U bogatoj i raznovrsnoj koloniji ptica sreću se i pelikan, liska, orao belorepan, livadske i močvarne eje, kormorani, kopci...
U mozaičnom rasporedu šumske, livadske, stepske i močvarne vegetacije svoje stanište pronašle su i neke retke i zaštićene vrste biljaka: beli i žuti lokvanj, slatinska palamida, gorocvet, močvarna orhideja, orašak, sočovica, žabogriz i druge.
Carska bara je na jesen glavno mesto odmora i ishrane za vreme seobe, kada se sreće više hiljada ptica. Slane bare i jezera puna su riba koje služe kao hrana pticama u seobi. U tršćacima (Farkaždinski, Botoški rit i ribnjak) pored ostalih vrsta žive: barska kokica, barski petlić, barski petlovan, brkata senica i druge veoma retke vrste ptica.
