Lidija otkriva kako je biti mama četvorki u Srbiji
Od rođenja poznatih niških četvorki prošlo je 15 godina. Lidija Milenković (42), mama Anđele, Natalije, Radovana i Veljka, otkriva šta se je sve stalo u deceniju i po njihovog odrastanja.
- Roditelji jedne bebe će vam verovatno reći da im je nekad bilo naporno. E sada, zamislite kako to izgleda sa četiri bebe. Fizički je zaista bilo iscrpljujuće, bez mnogo sna i odmora. Međutim, kako su rasli, postajalo je lakše, pri tom je i bilo praćeno sa četiri osmeha koji su lečili sve - priča Lidija.
Kako kaže najteže joj je ono što sad zna.
- Volela bih da smo mogli da imamo malo više vremena za uživanje, maženje i ljubljenje - otkriva mama četvroki.
Kad je reč o novcu koji je potreban za odgajanje mališana, Lidija ističe da to ne može da se izračuna. Ona i njen suprug su šest godina na razne načine pokušavali da postanu roditelji. Kad su se okrenuli vantelesnoj oplodnji, prvi pokušaj je bio uspešan.
- Proces vantelesne oplodnje je danas manje-više svima poznat. Uključuje brojne preglede, analize, svakodnevne hormonske injekcije... Nije baš najprijatnije, ali nije ni strašno, kada imate jak motiv i jasan cilj. Imali smo sreću, snažnu volju i sjajnog lekara. Mislim da je to bila formula našeg uspeha - dodaje Lidija.
Strepnja, neverica... na kraju - sreća, sreća, radost, radost
Kad je saznala da će roditi četiri bebe, javilo se toliko osećanja, zbunjenost, radost, neverica, strepnja. Porođaj je izveden carskim rezom, novembra 2000. godine. Lidija kaže da zna da u tim trenucima velikom medicinskom timu nije bilo lako.
- Ali najveći problem nije bio sam porođaj već činjenica da su bebe rođene pre vremena u 34. nedelji, pa su usledili teški meseci borbe za njihov život sa brojnim krizama, strahovima i taj užasan osećaj odvojenosti i nemoći - priča Lidija.
Medicinari
Kad je došao trenutak da odaberu srednju školu, četvroke su se odlučile za Srednju medicinsku školu.
- Već sada naglašavaju da će kasnije birati različite smerove, prema svojim sklonostima. U svakom slučaju, svaki njihov izbor i odluku ćemo poštovati - napominje mama Lidija.
- Od njihovih najmlađih dana, trudili smo se da im obezbedimo dovoljno prostora da svako od njih razvije svoju ličnost, to nam je bilo veoma važno. Nikada nisu bili sebični, za to nisu ni imali priliku, oduvek smo ih učili da dele sve. Ono što je takođe suštinska stvar u vaspitanju, naročito sada kada su tinejdžeri, jeste da znaju koliko je važno da budu iskreni i vredni, i da tako izrastu u dobre ljude - nastavlja mama.
Anđela, Natalija, Veljko i Radovan su veoma bliski, dobro se slažu, a kako Lidija kaže njihove emotivne veze su snažne i specifične.
- Svako od njih je ličnost za sebe, sa svojim karakterom, interesovanjima, talentima.To je jedno divno, šareno društvance, dovoljno jedinstveno, a ipak je svako od njih dovoljno svoj - ističe ona.
Veljko je najstariji i od kad zna za sebe tako se i ponaša. Uvek je odgovoran, ozbiljan, nepoverljiv prema nepoznatim stvarima. Nikada neće da uradi nešto za šta nije 100 odsto siguran da može da izvede do kraja. Raša je sušta suprotnost bratu. Veseo, nasmejan, uvek raspoložen za šalu. Sportista je koji obožava odbojku.
- Nata je ozbiljna, razumna, malo smo je razmazili jer je imala od rođenja jedan mali problem koji smo uspešno rešili pre nekoliko meseci tako da je više tip koji leškari i čita knjigu. Anđela je zvrk, u svakom smislu te reči. Njen osmeh sve rešava, vredna je, poslušna, odgovorna i pre svega borbena - otkriva Lidija odlike svoje dece.
Iako su srednjoškolci, za mamu Lidiju "njene ćerke nikad nisu dovoljno velike". Sa suprugom se trudi da sa decom provodi što više vremena razgovarajući o svemu, samo na zreliji i ozbiljniji način nego ranije. I oboje uživaju u tome.
