Doktorka iz Toronta i siroče iz Kraljeva
Na beogradskoj izložbi "Kanađani, hvala vam" predstavljeni su ljudi koji su došli u pomoć Srbiji, među njima i Harijeta Koburn, koja je prešla vrleti Albanije i povela jednog dečaka sa sobom kući
Samo jedna rečenica bila je dovoljna da Sofija Škorić, predsednica Srpske nacionalne akademije u Torontu, poželi da sazna nešto više o kanadskim medicinskim misijama u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata.
Osamdesetih godina ona je istražujući život Nikole Pašića naišla na rečenicu u kojoj on kaže da je među lekarima i medicinskim sestrama koji su pomagali srpskom narodu u teškim trenucima bilo i nekih Kanađana.
Dvadeset pet godina dugo istraživanje ko su bili ti ljudi izrodilo je nekoliko izložbi u Torontu i Beogradu, od kojih je najveća do sada nedavno otvorena u Gradskoj biblioteci u Beogradu, pod nazivom "Kanađani, hvala vam!".
Nakon izložbe u Srbiju, fotografije se sele u Toronto, gde će biti prikazane 11. novembra na Dan sećanja, u Srpskoj nacionalnoj akademiji.
- Ovo je najveća i najbolja izložba do sada. Zahvaljujući modernoj tehnologiji uspeli smo da u arhivu pronađemo izuzetne fotografije i uvećamo ih. Ova postavka je još jedan vid naše duboke zahvalnosti kanadskim lekarima, bolničarkama i svim dobrovoljcima. To su pravi humanitarci, posvećeni medicini, koji su se nesebično žrtvovali za srpski narod. Zahvaljujući njima, sačuvano je mnogo srpskih života. Ova izložba deo je srpske, ali i kanadske istorije, i potrebna je da bi mlađe generacije Kanađana i Srba ispoštovale svoje pretke - kaže Sofija Škorić.
Mitraljezom po ranjenicima
Četiri kanadske bolničarke koje su negovale ranjenike u Solunu, doživele su tragičnu smrt u istom danu, 27. juna 1918. godine. Kristina Kambel, Džesi Mabel Makdijarmid, Karola Džozefina Daglas i Rene Maklin, koja je zbog svog lepršavog duha među srpskim vojnicima dobila nadimak Ptica, bile su premeštene na brod-bolnicu koja je prevozila ranjenike u Kanadu. Nedaleko od irske obale je nemačka podmornica gađala taj brod, iako je po međunarodnom zakonu bilo zabranjeno napadati brodove-bolnice, a preživeli, koji su plivali u moru, ubijeni su iz mitraljeza.
Nemoguće je pomenuti sve one Kanađane koji su dobrovoljno došli da leče srpske ranjenike. Svi oni, prema rečima autorke ove izložbe, zaslužuju duboku zahvalnost, a izdvojeni primeri služe samo kao podsetnik. Jedna od fotografija koje su privukla veliku pažnju prisutnih jeste ona doktorke Harijete Koburn.
Ona je kao misionar radila u Indiji, a zatim je vraćajući se u Kanadu u Parizu saznala za poziv srpske vlade za pomoć. Bez oklevanja je krenula u Srbiju, gde je bila stacionirana u Lapovu, važnoj železničkoj raskrsnici nedaleko od Beograda. Lečila je ranjene vojnike i civilno stanovništvo. Sa srpskom vojskom povukla se preko divljih albanskih planina.
Na tom teškom putovanju naišla je na Konstantina Protića, siroče iz Kraljeva. Odlučila je da ga povede sa sobom u Toronto, a njegova slika nastala neposredno nakon dolaska u Kanadu u nečijoj prevelikoj uniformi, obišla je čitav svet. Harijeta je dečaka odgojila i školovala, a svoju zahvalnost kanadskoj doktorki i zemlji koja mu je pružila utehu, on je izrazio priključivši se kanadskoj vojsci u Drugom svetskom ratu.
Ratni zarobljenici
Doktor Vilijem Harold Aspland sa svojom suprugom bolničarkom bio je stacioniran u Kragujevcu, gde je obavio veliki broj hirurških intervencija. Iako su u oktobru 1915. godine mogli da se vrate u Kanadu, odlučili su da ostanu uz ranjenike, što ih je dovelo u poziciju ratnih zarobljenika. Tek 1916. godine su oslobođeni, a kralj Petar prvi je odlikovao doktora ordenom Svetog Save i krstom srpskog Crvenog krsta. Bračni par Džejms i Mej Beri bili su doktori u Vrnjačkoj Banji, a zajedno sa srpskom vojskom preživeli su egzodus. Svoja sećanja su objavili u knjizi "Priča o jedinici Crvenog krsta u Srbiji" kojom su želeli da objasne kakva je tragedija zadesila "hrabri i ponosni srpski narod".
- Osim ove sjajne žene, posebno bih izdvojila doktora Hauarda Grina Berija. On je stigao u Skoplje kada je vladala ozbiljna epidemija tifusa. Zahvaljujući njemu, njegovoj disciplini, organizovanosti i stručnosti, epidemija je zaustavljena. Za svoj doprinos neprocenjive vrednosti, kojim je spasao veliki broj ljudi od sigurne smrti, dobio je i srpski orden Svetog Save - ispričala je Sofija.
Golferka bolničarka
Florens Harvi iz Hamiltona je bila čuvena šampionka ženskog golfa, a kada je čula za tragediju koja je zadesila Srbiju, sakupila je novac u svom golf klubu, kupila auto i odvezla ga u Srbiju. Pridružila se Bolnici škotskih žena u Makedoniji, a pokazala se kao sjajan vozač ambulantnih kola.
U Srbiji je do proleća 1915. godine umrlo oko 50.000 vojnika, i oko 150.000 civilnog stanovništva. Srpska vlada je poslala poziv u pomoć. Odmah su se odazvala 34 kanadska lekara. Nakon tog prvog talasa pomoći, Kanada je regrutovala na Solunski front tri kompletne vojne bolnice, sa svim potrebnim sanitetskim materijalom, uključujući i laboratoriju. Preko 600 kanadskih dobrovoljaca je pomagalo u Srbiji i na Solunskom frontu, a neki od njih nisu dočekali da se vrati kući. Srpski narod je pokazao veliku zahvalnost svim tim ljudima, a brojni spomenici podignuti u njihovu čast širom Srbije govore u prilog tome.
Peške preko planina
Doktorka Irma Levaser bila je poznati kanadski pedijatar. Ona je 1915. godine došla u Kragujevac, gde je dnevno vakcinisala čak 1.000 ljudi. Povlačila se zajedno sa srpskim ranjenicima i vojskom preko albanskih planina, premeštala svoju bolnicu na svakih 50 kilometara, pokušavajući da spase što više dece. Nakon povratka u Kanadu osnovala je dve dečje bolnice.
