Vrh SPC zaglibljen u ekumenizam
Politika je debelo umešala prste u delovanje vrha SPC, a Sabor prihvata odluke nametnute pristiscima sa strane preko državnih vlasti u Beogradu, smatra vladika u egzilu Artemije
U prvoj katakombi na severnoameričkom kontinentu, koju je osnovao episkop raško- prizrenski i kosovsko metohijski u egzilu vladika Artemije, protekle nedelje služena je prva liturgija, uz prisustvo oko 150 vernika iz SAD i Kanade. Dan ranije, u subotu u večernjim satima, vladika Artemije na svetoj arhijerejskoj liturgiji osveštao je ovu katakombu u manastiru Sabora srpskih svetitelja u mestu Kolumbus, smeštenom severno od Detroita u američkoj saveznoj državi Mičigen.
Na ovim liturgijama vladici Artemiju sasluživali su protosinđel Varsanufije, iguman manastira Sveti Jovan Krstitelj u Ljuljacima, protosinđel Damjan, iguman manastira Sabora srpskih svetitelja u Kolumbusu i protođakon Stefan Ikonomovski, dosadašnji protođakon Eparhije kanadske, koga je na nedeljnoj liturgiji vladika Artemije rukopoložio u sveštenički čin. Na subotnjoj službi vladika Artemije zamonašio je oca Andreja, koji će svoju misiju obavljati u ovoj bogomolji i pomagati protosinđelu Damjanu, igumanu manastira.
Zabranjeni Kosmet
Sa vladikom Artemijem razgovarali smo, u skromno nameštenoj prostoriji prve katakombe u Americi, više od jednog sata. Pre samog razgovora reporter Vesti se naoružao, olovkom, blokčetom i pitanjima naravno. Ali sva ta priprema pala je u vodu kada je razgovor počeo. Iznenađenje je bilo tim više da je vladika Artemije prvo intervjuisao autora ovih redova. Kada sam pomenuo da se moj prvi predak, Bogdan Mačar, kao kovač mačeva, pominje još 1345. u Dečanskoj povelji, vladika Artemije me za trenutak prekinuo i s velikom setom u glasu, prozborio: "Meni je zabranjen odlazak na Kosovo i Metohiju i u moje Dečane..."
Onda smo počeli razgovor, zbog koga smo i došli u Kolumbus kod Detroita.
Vladika Artemije nas podseća zašto naziv katakombe, koje su bile tajna skrovišta kada je rano hrišćanstvo progonjeno. Sada, u ovim našim, srpskim uslovima, katakombe, kojih ima tridesetak širom Srbije, jedna u Republici Srpskoj i jedna kod Beča, te napokon ova prva na tlu Severne Amerike, na najbolji način čuvaju svetosavlje, koje je delovanjem sadašnjeg vrha Srpske pravoslavne crkve, kako smatra vladike Artemije, do temelja ugroženo.
- Kada se nakon mog nekanonskog smenjivanja sa trona Eparhije raško prizrenske nas 120 monaha našlo na ulici, desilo se čudo Božje, odnosno počele su da niču, jedna za drugom katakombe, koje iz dana u dan imaju sve više vernika.
Sve to što je za poslednjih pet godina meni učinio Sveti arhijerejski sabor, dakle od smenjivanja sa trona Eparhije raško - prizrenske, progona sa Kosmeta, i konačno do poslednjeg čina na poslednjem majskom zasedanju kada su me isključili iz SPC, mene se ne dotiče, jer sve je to urađeno na nekanonski i nezakonit način.
Pitamo ga da li je njegova odluka da ne dozvoli potpredsedniku Amerike Džozefu Bajdenu, da 2009. poseti manastir u Dečanima uticala na njegovo svrgavanje, vladika Artemije odgovara:
-Nisam ja zabranio dolazak Bajdenu dolazak u manastir, nego sam rekao da ne može doći u moju kuću ako ga ja ne zovem. Ali i pre toga nesrećnom patrijarhu Irineju je nagovešteno s američke strane da ću biti smenjen, jer je na Kosovu potreban kooperativniji vladika!. Politika je debelo umešala prste u delovanje vrha Srpske pravoslavne crkve i Sabor prihvata odluke nametnute pristiscima sa strane, a sve preko državnih vlasti u Beogradu.
Kanonizacija Stepinca?
- Nije problem za Katoličku crkvu da ratnog zločinca kardinala Stepinca proglase svecem, njima je problem da to nametnu i Srbima, da ga i oni, prihvatanjem tog čina, takođe smatraju svojim svecem. I sada, možete li to zamisliti, ako bi se tako nešto dogodilo, da sada neki Srbin uzme svetog Alojzija Stepinca za svoju krsnu slavu!
Koja je tu uloga Vatikana, da li će se SPC naći u zagrlaju Svete stolice?
- Tu je pola posla već urađeno, kategoričan je vladika Artemije. Vrh Srpske pravoslavne crkve se podobro zaglibio u ekumenizam i papizam, da će biti pravo čudo da se otrgnemo iz tog nemilog zagrljaja.
Tu je, ipak, jedna velika prepreka, Jasenovac, ali i druga srpska stratišta iz Drugog svetskog rata?
- Može papa doći i kleknuti u Jasenovac, ali ništa se bitno neće promeniti. Ovde je, pre svega reč o veri. To znači da su oni odstupili od jedne saborne crkve. Naši, iz vrha SPC, su se , međutim, u Raveni 2007. saglasili sa dijalogom po pravilima Vatikana i idu na popuštanje.
Može aktuelna srpska vlast, oličena u predsedniku Tomislavu Nikoliću i premijeru Aleksandru Vučiću, na pritiske iz Vatikana da pozove papu u Beograd, ali to ništa ne znači ako ga ne pozove SPC, ali ona to ne može učiniti, jer zna da to srpski narod neće dozvoliti.
To je ono što nas hrabri u ovoj velikoj i samo naizgled neravnopravnoj borbi. Ta činjenica da se verni srpski narod sve više okreće veri svetog Save i crkvi koju je on osnovao, daje nam snage, da uz Božiju pomoć koračamo jedinim pravim putem - putem svetosavlja - uveren je vladika Artemije.
Reč vernika: Pobediće pravoslavlje
- Od prijatelja sam čuo da vladika Artemije dolazi u ovaj manastir i odmah sam odlučio da prisustvujem ovom velikom duhovnom događaju, kaže Danilo Radović iz Toronta. - U ovom našem crkvenom raskolu, gde ekumenizam u vrhu Srpske pravoslavne crkve preovladava, došao sam s velikom radošću da celivam ruku čoveku koji je imao hrabrosti da kaže ne američkom potpredsedniku Bajdenu. Vladika Artemije je oličenje borbe za svetosavsku crkvu.
- Pet godina sam čekala ovaj dan i hvala Bogu dočekala, kaže Ana Đurić iz Vindzora. Skupili smo se ovde u Kolumbusu da se Bogu molimo i sveto pravoslavlje čuvamo.
- Sa suprugom i četiri sina došao sam da prisustvujem ovoj velikoj duhovnoj svečanosti i da pozdravim velikog pravoslavnog duhovnika vladiku Artemija, koji na najbolji način ličnim primerom pokazuje kako se treba boriti za našu svetu Srpsku pravoslavnu crkvu - kaže Dragiša Mačar iz Londona.
- Već šest godina pratimo vladiku Artemija i njegovo monaštvo još iz vremena kada su bili na Kosovu - kaže Goran Pop Jordanov iz Otave.
- Zato moja supruga Snežana i ja nismo mogli da propustimo priliku da ih pozdravimo na jednoj ovako velikoj duhovnoj svečanosti.
- Ovaj lepi događaj, kome danas prisustvujem, meni u svakom pogledu znači mnogo i ovo je nagoveštaj nade da će naša Svetosavska pravoslavna crkva pobediti - kaže Stana Šarić iz Detorita.
