Amerikanci, majstori srpske grnčarije
Zahvaljujući Sofiji Bunardžić, profesorki užičke Umetničke škole, nit koja razdvaja stari grnčarski zanat i umetnost sve je tanja.
I ove godine, dvadeseti put zaredom, održana je Međunarodna kolonija umetničke keramike Zlakusa 2015. na kojoj je uzelo učešće 11 umetnika, četvoro iz Turske, troje iz SAD, jedan iz Egipta i troje iz Srbije. Svi oni su 12 dana u domaćinstvu i radionici porodice Savić stvarajući umetnička dela udahnuli novi duh zanatu koji u ovom selu opstaje preko četiristo godina.
Sofija Bunardžić je u ovaj projekat ušla kada je u Zlakusi, selu poznatom po keramici, bilo samo pet majstora grnčara koji su izrađivali zemljano posuđe. Za 20 godina organizovanja kolonije, koju uvek podržavaju Ministarstvo kulture Srbije i grad Užice, učestvovalo je 310 umetnika iz 28 zemalja sveta, a grnčarski zanat je u Srbiji povratio staru slavu. U selu sada ima oko 40 majstora koji žive od ovog zanata.
Nedostaje galerija
- Na dosadašnjim kolonijama urađeno je preko 1.000 značajnih umetničkih dela i očekujem da Užice obezbedi galerijski prostor sa stalnom postavkom kako bi ta umetnička dela bila dostupna javnosti - kaže Sofija Bunardžić.
- Važnost kolonije ogleda se u činjenici da se na njoj svake godine okupi znatan broj umetnika. Ovde se izrađuju umetnička dela koja predstavljaju spoj tradicionalne izrade i modernih tendencija u umetničkoj keramici koja podrazumeva izradu skulptura na tradicionalan način. Od gline mešane sa kalcitom oblikuju se predmeti na ručnom točku uz korišćenje prirodnih boja, a peče se na otvorenoj vatri na temperaturi od 700 stepeni kako su se lonci vekovima pekli u Zlakusi. U početku je naravno trebalo mnogo entuzijazma da se ovaj zanat sačuva. Meštani su sa nevericom posmatrali umetnike, trebalo je naći novac za organizaciju kolonije. Sada je to mnogo lakše, jer se kolonija pročula širom sveta, pa je sve više umetnika iz sveta koji žele da ovladaju ovom tehnikom - kaže Sofija Bunardžić čiji entuzijazam za rad kolonije ne jenjava godinama.
Ove godine među učesnicima kolonije našla se Karolajn Daglas iz Kolorada, profesorka na univerzitetu koja drži radionice u Meksiku, Havajima i Maroku.
- Prvi put sam u Srbiji i prepuna sam utisaka. Ovde je čarobno kao u filmovima o Hariju Poteru. Spajanje starog zanata i umetnosti je briljantna ideja i ova tehnika me zaista inspirišu. Znanje koje sam stekla ovde preneću mojim studentima i nadam se da će nakon toga obogatiti svoja umetnička znanja - kaže umetnica iz Kolorada koja je stekla majstorska znanja.
Mark Leuthold iz SAD kaže da je kolonija pomogla da selo napreduje.
- Ovo je sjajan primer kako umetnost podstiče razvoj sela. Ovakvu manifestaciju podržava sve više ljudi - ističe američki umetnik.
Domaćin umetnicima već treću godinu bilo je domaćinstvo porodice Savić. Kod dede Milana, sina Milovana i unuka Gorana umetnici su se osećali kao kod svoje kuće. Najmlađi Goran od izrade zemljanih lonaca obezbeđuje egzistenciju, a svi oni ističu da je zahvaljujući profesorki Sofiji i umetnicima koji u ovom selu provode po desetak dana Zlakusa sačuvala stari zanat, pročula se širom umetničkog sveta i kreće sigurnijim koracima u uvek neizvesnu budućnost. Zbog toga je most na ulazu u selo bio u znaku grnčarije i cveća.
