Crkvena zvona u čast utakmice
Zatresao se Hisar kad su zazvonila zvona iz manastira Ajdanovac sa crkvom posvećenoj Svetom Đorđu i to kad im vreme nije, a sve u čast dolaska veteranskog sastava šampiona Srbije, Partizana. Čudili su se crno-beli takvom prijemu pred prijateljski meč sa vršnjacima, pa i starijima, iz malog sela Toplička Velika Plana, dvadesetak minuta udaljenom od Prokuplja, koje ima oko 300 stanovnika.
Predvodio ih je Goran Kadenić, koji godinama okuplja bivše asove Partizana, koje su ovog puta, pored Kadene predstavljali Nebojša Uške Vučićević, Tomić, Zekić, na golu sjajni Aleksandar Stanković, Milutinović, Milan Đelić, pa specijalni gost, penzionisani pukovnik sa VMA prof. dr Neša Stanković...
Za sve to je najzaslužniji naš gastarbajter iz Pariza Milisav Miki Stojanović, u svom selu poznatiji po majčinom prezimenu Kanić. Iako je trbuhom za kruhom onako visok i krakat napustio rodno selo pre više od tri decenije, pa se oprobao u Crvenoj zvezdi još dok je na "Marakani" direktorski vladao Dragan Džajić, ali su trema i glad učinili svoje.
Na prvom treningu nije pokazao previše, ipak dovoljno za drugu probu. I tada više gladan nego sit, od sramote da traži za hleb, nekako je izdržao i počeo šetnju po raznim beogradskim fudbalskim klubovima: od Rada do BASK-a, odakle se uputio za Francusku.
Počeo je u Parizu da radi i druge poslove da bi obezbedio egzistenciju, ali se okušao i u tadašnjem prvoligašu Šateruu. I posle dve utakmice teška povreda, još jedan pokušaj u trećeligašu Montavilu i definitivan kraj fudbalske karijere. Osnovao je porodicu i sa suprugom Slavicom dobio tri kćerke - Anu, Ivu i Ninu, ali svoju Planu ne zaboravlja.
Ikona sa Meteora
- Dolazimo svakog leta, a sada uz pomoć prijatelja pokušavam da oživim rad matičnog FK Ćulica, prekinut pre sedam-osam godina. Nadam se da to neće još dugo trajati, a dolazak veterana Partizana samo je prvi korak ka ozdravljenju. Mladih, hvala bogu, ima dovoljno. A za srednjoškolce Prokuplje i Niš nisu preko sveta da ne mogu nedeljom da skoknu do Plane, pomognu svom FK Ćulica da se ponovo takmiči - priča Stojanović-Kanić.
Posle dočeka u selu fešta je počela sa upoznavanjem manastira Ajdanovac, koji pripada onim malobrojnim građevinama koje su podignute posle turskog osvajanja Balkana Manastirska crkva posvećena Svetom Đorđu, podignuta je oko 1321. ili neposredno po turskom osvajanju Balkana (oko 1485), a živopisana sedam godine kasnije.
Pomoć komšija
Uložio je Miki Stojanović ogroman trud da sve protekne u najboljem redu. Međutim, ništa bez komšija.
- Kod nas je uvek tako. Sam ne bih mogao, ali zato su uz mene stalno bili Živojin Jovac, Živojin i Ivan Trebaljevac, Dušan Vilijević, Mile Jovanović, Vukoje Lazović, Dragan Bogdanović i njegov imenjak Trnčić, Mićko Maksimović Uča, Peđa Jakovljević, Veselin Koprivica... Ne smem da zaboravim ni mlađe Radivoja Baraća, Mitra Maletića, Dimitrija Danilovića, Dragana Bogdanovića, Mićka Vilentijevića. Izdvajam Nenada Pavlovića, koji je specijalno za ovu priliku bio i fotoreporter, za mene u Parizu, omiljenog lista "Vesti" - ističe Stojanović-Kanić.
Zidan za vreme kralja Milutina i njegove majke Jelene Anžujske, manastir je u nekoliko navrata obnavljan i tada je dobio konake i spomen-česmu s izuzetno hladnom pitkom vodom. O manastiru se od 1996. stara jeromonah Lukijan, koji se trudi da manastir izgleda lepo i bude besprekorno uređen da bi svi posetioci osetili i duhovni mir i mogli da uživaju u ambijentu. Manastirski kompleks čine i konak i plastenik s povrćem.
- Manastir je posećen tokom cele godine. Ovde se vernici i venčavaju i krste, a ima se i šta videti. Odskora se ponosimo velelepnom ikonom koju su radili sveštenici u Grčkoj na Meteorima - kaže jeromonah Lukijan.
Šljivovica za šampione
Na red je došla i sama utakmica, gde rezultat stvarno nije bio bitan, ali se može reći da je prof. dr Stanković bio precizniji, domaćini bi primili i više od dva tuceta golova.
A onda umesto tuširanja u svlačionici organizovano je kupanje u bazenu na 1.200 m nadmorske visine.
Poznati privrednik Mirko Bićanin, koji se bavi uzgojem pečuraka, u okviru firme "Bimfud" za goste iz Beograda pripremio je ukusnu zakusku pred večeru pripremljenu u crkvi Sveti Đorđe u samom centru sela. Mnogo ića i pića, muzika na uvce i tako do ranih jutarnjih sati.
Poziv za novo viđenje je odmah prihvaćen, ako ne pre, onda sigurno narednog leta. Do tada će se i specijalne boce domaće šljivke, koju je dobio svaki od fudbalera gostujućeg sastava, sigurno popiti!
Niška driblerka
Nebojša Uške Vučićević bio je glavna zvezda fešte u Topličkoj Velikoj Plani, stalno na meti dečice iz ovog sela, ali je i takvog fudbalskog majstora zadivila jedna devojčica. Kratko podšišana, što bi se reklo, "na muški", iako povređena Tijana Jovac, fudbalerka niškog Mašinca, želela je da pokaže šta zna. Dribling jedan, drugi, pa šutevi "punom", voleji... Počeli su tek tada da sevaju i udarci domaćina ka golu Aleksandra Stankovića.
- Šta tek ovo dete radi kada nije povređeno - kratko je prokomentarisao Uške, nekoliko puta povlačeći se u stranu kako bi uživao u Tijaninim potezima.
