Ruskinja se zamonašila kod brata igumana
Pod monaškim imenom Ilarija sa tri slikarke iz Rusije završava freske u manastiru Dobrun
Ruskinja Irina Dremina je tri godine u manastir Dobrun dolazila i radila kao slikarka a ove godine se pojavila u monaškim haljinama.
-Dugo godina, slikajući freske po ruskim manastirima, želela sam da postanem monahinja. Pričala sam to bratu Stefanu, igumanu u jednom od manastira u Petrogradu ali je on stalno govorio njet i ne nada, da još nije vreme. Ali ovog leta želja mi se ispunila i po božijom promisli sam baš od brata Stefana primila monaški postrig - kaže Dremina koja je dobila i monaško ime Ilarija.
Pravila
Ilarija, dok završava fresko-kompoziciju u Dobrunu kaže da se u njenom životu, monašenjem, nije mnogo promenilo, jer se ona i pre, boraveći i radeći u crkvama i manastirima, pridržavala monaških pravila.
Ilarija, dok završava fresko-kompoziciju u Dobrunu kaže da se u njenom životu, monašenjem, nije mnogo promenilo, jer se ona i pre, boraveći i radeći u crkvama i manastirima, pridržavala monaških pravila.
-I dalje freskopišem moleći se Bogu, Isusu Hristu, Presvetoj Bogorodici i svim svecima pa sam tako dobila i dopuštenje da završim slikanje fresaka u dobrunskom manastiru - kaže Ilarija.
Ona navodi da nije ni znala da postoji manastir u Dobrunu ali da je s radošću prihvatila da u njemu slika Uspenije Presvete Bogorodice.
-I počela sam, sve je samo po sebi išlo, vođeno nevidljivom božijom silom i likovi svetaca su se rađali na manastirskom zidu-govori Ilarija.
Hadži Branko Nikitović, osnivač Umetničkog bratstva i saborovanja likovnih umetnika u Višegradu i doskorašnji direktor Gradske galerije kaže da je freska čudotvorne freske Majke Božije vaskrsnula na mestu gde je i bila sve dok nemački vojnici nisu 20. janura 1945. godine eksplozivom srušili deo manastira i uništili ovu i niz drugih fresaka.
Duhovni most
-Uspostavili smo duhovni most između manastira i ruskih slikarki i tako je freska ponovo na mestu na kome je nekad vekovima i bila - dodao je Nikitović.
U austrougarskim arhivama u Beču, pre desetak godina, na predlog mitropolita dabrobosanskog Nikolaja, pronađena je fotografija manastirske crkve sa freskama na portalu i Čudotvorna ikona Bogorodice Dobrunske.
Posle četiri godine rada na portalu manastira Uspenija Presvete Bogorodice u Dobrunu biće završena monumentalna kompozicija, najveća na otvorenom prostoru u Republici Srpskoj, sastavljena od ogromne freske Majke Božije i niza svetitelja, sveštenomučenika, careva i kraljeva.
-Tako će biti ostvaren višedecenijski san mitropolita dabrobosanskog Nikolaja, monaštva i sveštenstva i članova Umetničkog bratstva manastira Dobrun-Višegrad, na čiju inicijativu je započeto odslikavanje ulaza u crkvu izgrađenu 1373. godine - kaže slikar hadži Branko Nikitović.
Ovaj slikarski poduhvat poveren je poznatim ruskim slikarkama Irini Dremini, Olgi Fedotovoj, Ljudmili Nikolajevnoj i Anastasiji Aleksejevnoj, koje su sa prekidima, radile četiri godine po mesec dana na freskopisanju hrama.
Portreti vladara
Požuteli spisi, kao što je Jankov i Dečanski letopis, svedoče da srednji sin Stefana Nemanje Vukan, veliki knez "sozda manastir Moraču i Dobrun crkvu kod Višegrada blizu Drine". Nedavno je utvrđeno da su vladarski portreti na preostalim freskama likovi cara Dušana, Carice Jelene i Nejakog Uroša a dokazano je i da su ktitori manastira u Dobrunu župan Pribil, njegovi sinovi Petar i Stefan i protovijestar Stan.
Život srpske vlastele
Istoričar umetnosti Dragiša Milosavljević iz Užica, autor knjige "Srednjovjekovni grad i manastir Dobrun"-kaže da su ktitori hram podigli na temeljima starog svetišta i da su ga, što je najvažnije odslikali. Freske su dragocjeno svjedočanstvo o životu naroda ovog kraja i sprske vlastele, one govore o njegovim običajima, nošnji i pobožnosti - napisao je Milosavljević.