Familija koja je dobila svoju ulicu
U istočnoj Srbiji, na desnoj obali Dunava, nalazi se varošica Kladovo u kome porodica Bukatarević nastaje, bitiše i živi. Rađali su se, živeli i umirali u Kladovu i svi su u krvnom srdostvu, prema raspoloživim podacima od početka 19. veka do danas.
Danas ih ima i u Beogradu, Šapcu, Velikom Gradištu, Londonu, Parizu, Kanadi. Jedan od njih je i Dragan Bukatarević, čiji je stric Dimitrije, profesor muzike u penziji, napisao monografiju porodice Bukatarević.
- Ja sam jedini Bukatarević koji je rođen u Beogradu. Kao mali sam išao stalno u Kladovo, kod babe i dede. Deda je bio solunski ratnik, pa mi je stalno pričao o tome. Sećam se kako mi je pričao da je peške išao do Albanije, i kako je bio gladan. Deda mi je pevao pesmu "Tamo daleko" i to mi je omiljena pesma - priča Dragan.
Gastarbajter u Turskoj
Porodica Bukatarević jedna je od najstarijih familija u Kladovu. Predak im je Ivan Bukatar, koji se pominje još 1804. godine kao stanovnik turske tvrđave Fetislam. Čuvajući uspomenu na svoga pretka Ivana Bukatara, od 2006. godine priređuje se tradicionalno familijarno okupljanje na Svetog Nikolu letnjeg, tačno u podne. Na tu zamisao došao je Dimitrije.
- Taj naš predak, za koga pouzdano ne znamo da li je Kozak, Rumun ili Srbin, bio je, zapravo, prvi "gastarbajter" iz familije i to kod Turaka. Oskudni su podaci iz tog vremena do kojih sam došao praveći porodično stablo i monografiju "Bukatarevići". Godinama sam sanjao tu knjigu. Ona je priča o nama, zajedničkim proslavama, svadbama i veseljima. Ima dosta već požutelih fotografija iz porodičnih albuma, a protkana je i brojnim anegdotama o životu naših predaka u poslednjih 100 godina. Treći deo ove monografije su priče o vojnicima iz naše porodice koji su poginuli u Prvom svetskom ratu - napisao je hroničar čuvene kladovske familije Bukatarević.
Kozak pekar
Ivan Bukatar je u Fetislamu zasnovao porodicu, izrodio dvojicu sinova, čime je započeo viševekovni život porodice u Kladovu. Loza Bukatarevića ima osam kolena i svi su u krvnom srodstvu. Između najstarijeg i najmlađeg člana prodice Bukaterević bezmalo je čitav vek. Najstarija članica ove porodice je Ruža, udata Aleksić, koja ima pune 92 godine. Ivan Bukatar se oženio Ilinkom sa kojom je dobio dva sina, Radula i Iliju. Istorijski gledano, to je period između Prvog i Drugog svetskog ustanka.
- A postoji i druga priča, koju pričaju mnogi iz naše familije. Naime, Turci su u nekoj borbi zarobili kozaka Bukatarov Ivana, poreklom iz Ukrajine, a kako je znao da peče hleb, zadržali su ga u tvrđavi Fetislam kao pekara. Rodila su mu se dva sina, koja su stanovala i živela sa ocem i majkom Ilinkom i često izlazila iz tvrđave da se igraju sa decom iz Kladova. Oko Kijeva živi mnogo Bukareva - objašnjava Dragan Bukatarević.
Prema istraživanjima Koste Jovanovića i njegovom zapisu u knjizi "Naselje i poreklo stanovništva", pred Prvi svetski rat Bukatarevići su živeli u 14 kuća u Kladovu, slavili slavu Sveti Nikola. On je tvrdio da su doseljeni iz Inova u Rumuniji.
Izbeglički voz
- Prvi predak rođen je 1798. godine, oženjen Ilinkom. Imali su sinove Radula i Iliju. Radul po popisu Bukatar bio je oženjen Stankom. Imali su jednu kuću od slabog materijala, vrednu 25 ćesarskih dukata, jednu livadu od četiri kosa trave, vrednu pet dukata, i vinograd od tri motike, vrednog 10 dukata, i dve njive od dan oranja, vredne po pet dukata. Radul i Stanka imali su decu Kostu, Petra, Lazara i Anu. Petar je bio najstariji Kostin i Marijin sin, rođen 1874. godine.
Umro je vrlo mlad od crnog prišta. Bio je oženjen Marijom Marucom Tekelerović iz Tekije. Za sobom je ostavio dve ćerke, Ljubicu i njenu mlađu sestru Radmilu.
Marija, udovica Petrova, ubrzo se preudala u familiju Stojanović i sa sobom vodi devojčice iz kuće gde je do tada živela.
- Najstariji Radulov sin Kosta je s Marijom izrodio osmoro dece, a moj pradeda Blagoje rođen je 1883. godine kao sedmo dete. Oženio se Mitrom Pršujkić, koja je imala sestre Katu i Živku. Živka je bila udata za Ivana Bugarina, baštovana u Turn Severinu. Blagoje i Mitar imali su decu Branka i Darinku. U Prvom svetskom ratu Blagoje je bio u zarobljeništvu u Nemačkoj, u Drezdenu, više od četiri godine, a Mitra je bila internirana iz Turn Severina izbegličkim vozom do Vladisvostoka. Putovalo se mesecima. Vratila se preko Dubrovnika i Beograda u Kladovo. Za to vreme decu su im čuvali Kosta i Marija. Nakon povratka Blagoja rodili su se Milorad i Čedomir. Blagoje je kupio plac od Gligorija Burtanovića oko 1920. godine na kome je već bila jedna zgrada. Kuća koja i sada postoji u Dunavskoj ulici broj 23 podignuta je 1928. godine. Blagoje se bavio poljoprivredom, ribarstvom, a radio je na utovaru i istovaru uglja i drva sa brodova. Imao je krave, volovska kola, poljoprivredne alatke, a čuvala se i živina, posebno plovke. Imao je vinograd. Nakon preležanog gripa otišao je da pokupi mreže po hladnom vremenu. Bolest se povratila i umro je 1959. godine. Mitra je umrla 1971. godine.
Napad hajduka
Blagojev sin Milorad Bukatarević rođen je 1920. godine.
- Moj deda Milorad se oženio 1935. godine Leposavom Stevanović iz Petrovog Sela. Prvo muško dete umrlo je odmah nakon rođenja, a 1937. godine rodila se Živka, a 1942. godine odveli su ga Nemci u rudnik Bor na prinudni rad, odakle ga je Blagoje, njegov otac, izvukao plativši slobodu sina dukatima. Sa braćom je 1944. godine otišao u partizane. Vratio se sa činom vodnika i dve medalje. Zaposlio se odmah u miliciji u Negotinu - priča Dragan.
Prikupljajući podatke, priče, fotografije o porodici, stric Dimitrije je došao do zaključka da u knjizi da prostor i onim događajima koju su ih najviše veselili i okupljali, pre svega, svadbe. Najstariji snimak verovatno je urađen u Turn Severinu, 1920. godine, kad se Darinka, ćerka Blagoja i Mitre, udala za Milorada Atanackovića.
- Udaji Leposave Stevanović za Milorada, sina Blagoja i Mitre Bukatarević, prethodio je tragičan događaj. Dan uoči svadbe hajduci su ubili njenu majku Radušu sekirom i zapalili je zajedno sa kućom u selu Štrbac. Svadba je bila odložena za maj 1936. godine. Veselje je bilo organizovano u bašti, ali kad su služene sarme, kiša je rasturila svatove koji se posle pljuska nisu ni vratili.
Slika s venčanja Čedomira i Radmile, 1942. godine, napravljena je 17 dana posle održane svadbe. Svadba je bila u kafani kod "Tri šešira". Zbog policijskog časa prekinuta je i nastavljena u kući kod Blagoja sa ćilimima i ponjavama na prozorima do kasno u noć. Nemačka patrola bila je počašćena i nije sprečila veselje. Igrala se stara vlajna, šestica, a najviše talambas kolo, koje je volela mlada Radmila - piše autor monografije.
Hromi fudbaler
Nisu samo svadbe razlog okupljanja familije. Tu je jedan od najlepših i najstarijih snimaka sa berbe grožđa 1921. godine. Berba grožđa je praznik, slavlje, veselje i rad uz pesmu, igre i pratnju orkestra.
Dimitrije navodi i najvažniju sporednu stvar u životu kojom su se bavili u njegovoj porodici - fudbalu.
- Maja 1941. godine, u tek porobljenom Kladovu, nemačka komanda je izdala naredbu da se odigra utakmica između lokalnog tima i njihovih garnizona. Bila je to prva utakmica u porobljenoj Jugoslaviji. Na igralištu Bari okupilo se oko 2.000 vojnika. Petra i druge momke su pokupili i bose doveli na utakmicu. Nikome od mladih skojevaca, međutim, nije bilo do igre. Pa, ipak, Nemci su na kraju bili poražen - prepričava Dimitrije Petrova sećanja. Petar je, kako piše Dimitrije, imao zlu sreću da bude ranjen u nogu za vreme rata, ali je i hrom igrao fudbal. U svojoj jedinici bio je najbolji fudbaler.
U familiji Bukatarevića nema muškarca koji nije služio vojni rok. Kao i mladenci, tako i vojnici, voleli su da se slikaju u uniformi. Najstarija sačuvana fotografija snimljena pred Prvi svetski rat prikazuje Đorđa, sina Jovanovog, sa drugovima. Svi muškarci bili su u Prvom svetskom ratu. Nikola, sin Jovanov, poginuo je 1915. godine, Marinko, sin Kostin, bio je zarobljen i Bugari su ga ubili početkom januara 1917. godine. Petra, Ilijinog sina, uhvatili su Bugari i takođe ubili.
Milorad, Kostin sin, za vreme rata nalazio se u izbeglištvu u Rusiji gde je učestvovao u Oktobarskoj revoluciji na strani crvenih. Ima odlikovanja za učešće u Oktobarskoj revoluciji koje mu je dodeljeno povodom 50 godina Oktobarske revolucije.
Kladovo se odužilo poginulima podižući spomenik u samom centru grada ispred crkve. Jedna ulica u Kladovu dobila je naziv Bukatarevićeva ulica. Razlog je pogibija četiri vojnika iz porodice u Prvom svetskom ratu Marinko, Nikola, Petar i Radoje dali su svoje živote za slobodu otadžbine.
Odlazak Turaka
Kladovo je zvanično pripalo Srbiji 1833. godine, a tek 1867. Turci konačno napuštaju Srbiju za vreme kneza Mihaila Obrenovića. Kladovo je poslednje mesto u Srbiji oslobođeno od Turaka. Crkva Svetog Đorđa osvećena je 1861. godine kada je Kladovo imalo 1.830 stanovnika.
Streljanje Bobeka
Petar Bukatarević je svojevremeno ispričao novinaru "Timoka" zašto nije nikada navijao za Partizan.
- Ja sam bio fudbaler, ali i borac, a Stjepan Bobek, koga do oslobođenja Zagreba nisam poznavao, bio je talentovan mladi fudbaler, ali i predsednik ustaške mladeži. Mojoj grupi oslobodilaca Zagreba naređeno je da ga streljamo. Povedemo mi Bobeka u Maksimirsku šumu. Pripremimo ga za streljanje kad evo kurira, u minut do 12, sa naređenjem da ga oslobodimo. Koliko se sećam, to naređenje je potpisao Koča Popović. I ode Bobek ispred streljačkog stroja pravo u vojni klub Partizan. Kakav fudbaler je bio kasnije, poznato vam je, ali ja nikada nisam navijao za ovaj klub.
