Srpsko-nemački brak
Da ljubav ne zna za granice, godine, veru, nacionalnost... govori životna priča Silvane Kostić, danas Peter, rodom iz planinskog Golemog Sela kod Vranja, i Nemca Vilfreda iz Koblenca. Dok sedimo pod tremom ispod šumovitog brda u zaseoku Grnčarica, 54-godišnji Vilfred kaže da su ćerka Olga i sin Milan temelj njihovih 20 godina u braku.
- Vili je nežan i pažljiv, brine za porodicu i njen napredak. Punih 20 godina radimo naporno, sedam dana u nedelji, on kao stolar, ja kao vaspitačica u jednoj školi, živeli smo skromno, štedeli da bismo, najzad, uspeli da kupimo kuću u okolini Koblenca. Deca su završila srednje škole, krenula da rade, sad smo pravi porodični tim - priča 41-godišnja Silvana.
Kod svojih roditelja i brata dolazi kad god može. Ovog puta je došla na svadbu bliskog rođaka, a Vilfred je odavno savladao srpska kola, obožava moravac i tu je nadmašio ženu.
- Vili je oduševljen prirodom, planinom, rekom Veternicom, zdravom hranom. On me tera da dođemo u moj rodni kraj. Moji roditelji i brat sa porodicom su siromašni, jedva sastavljaju kraj sa krajem, koliko puta sam htela da dođem, ali u poslednjem momentu odlučim da je bolje da izbegnem troškove i nekoliko stotina evra godišnje pošaljem njima, jer znam koliko im znači - kaže Silvana.
U Nemačku je otišla 1991. godine kod rođaka da čuva decu i zaradi koju marku.
- Tri godine sam čuvala decu, a onda sam upoznala Vilija. Bio je drug iz detinjstva mog brata od ujaka Novice. Posle kratkog zabavljanja, venčali smo se 1995. godine - priča Silvana.
Srpski i "Vesti"
Viliju nije nimalo lako da nauči srpski jezik. Sve razume, ali teško govori. Zato, najviše uči preko srpske štampe koju voli da čita, posebno "Vesti".
- "Vesti" su omiljeni dnevnik mog brata od ujaka Novice. Novica je počeo da ga uči da čita, a onda sam ja nastavila. Dobar je, napredovao je puno, jedino teško govori naš jezik - navodi Silvana.
- Vili je toliko dobar čovek da je nemoguće ga ne voleti. Venčali smo se u pravoslavnoj crkvi Svetog Save u Diseldorfu, a svetovno venčanje smo obavili kod matičara u Vranju. Kada su se deca rodila, pristao je na naša imena, na krštenje u našoj crkvi. On je protestant i za njega nema razlike u našim verama. Najviše mu se sviđaju naše slave, potom običaji vezani za Božić, Vaskrs... Inače, slavimo dva Božića, dva Vaskrsa, slave, preslave, imendane, rođendane i zato je u našoj kući uvek veselo i puno gostiju - priča Silvana.
Kada dođe u Golemo Selo, Vilfred obožava da jede paprike i paradajz iz bašte.
- Rodilo ove godine, Vili samo ode u baštu i ubere. Opere na obližnjem izvoru, sedne na stoličicu, jede i uživa. Kod nas su specijaliteti pite banice i to obožava. Prave se sa sirom i jajima i tu se ne štedi. "Odozgo nebo, unutra livada", tako se kaže za naše sočne banice - ističe Silvana.
Iako su se Olga i Milan rodili i odrasli u Nemačkoj, znaju svoje srpske korene.
- Oni su vaspitani u pravoslavnom duhu, posećujemo našu crkvu, idemo na liturgije. Znaju ko su i šta su, znaju da pripadaju nemačkom i srpskom narodu! Više našem nego nemačkom. Šta da se radi, u našoj kući je sve po srpskom, od govora do običaja, muzike, tradicije, vere - smeje se Silvana.
