Ikone stigle do španskog kralja

U domovima mnogih Lozničana koji žive širom sveta nalaze se umetničke slike njihovog zemljaka Jovana Radišića (65) na kojima su od zaborava oteti delovi Loznice koji više ne postoje. Pola veka Radišić se bavi slikarstvom kao svojevrsni hroničar grada koji izuzetno voli, ali i ikonopisom stvarajući ikone koje su oduševile i one koji nisu pravoslavci.

Ikona Trojeručica

- Oko 80 odsto mojih ikona je kod katolika, nešto kod protestanata, a stigle su i do Indusa. Visoki oficiri Sfora su, pre svega Francuzi, obožavali ikone, a dolazili su na izložbe sa neverovatno dobrim poznavanjem naše kulture i ikona. Kupovali su i po nekoliko komada, a visoki francuski oficir posebno je tražio da mu uradim ikonu Svetog Save i Svetog Simeona. Ikone radim u vizantijskoj tehnici kao što se radilo pre 10 vekova, a dobar deo njih radi se po narudžbini. Moje ikone su na svim kontinentima, a tri su stigle i do bivšeg španskog kralja Huana Karlosa. Čak su neki Španci koji su ih kupovali napravili izložbu mojih ikona u Barseloni - priča vrsni ikonopisac kome je želja da uradi ikonu "O tebe radujetsja", rad majstora Đorđa Klocasa, nevelikih dimenzija, ali složenu pošto je na njoj prikazano bezbroj likova.

Počeo kao osnovac

Radišić se četkice latio posle završetka osnovne škole i sa 15 godina bio je na prvoj likovnoj koloniji, što računa kao zvaničan početak svog slikarstva. Učestvovao je na brojnim likovnim kolonijama, samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu i postao član likovne sekcije N-8 lozničkog KUD "Karadžić".

Neprolazna inspiracija bila mu je i ostala Loznica koju je ovekovečio u akvarelu, crtežima i uljima na platnu.

- Na slikama su delovi stare Loznice kojih više nema. Dok nisam 60-ih godina prošlog veka počeo da slikam motive ovoga grada postojao je jedan crtež i jedan akvarel Loznice. Nije mi jasno zašto ona do tada nije bila inspirativna slikarima. Ovekovečio sam mnoge stare ulice i zgrade kojih nema, i postao, kako mi kažu, svojevrsni hroničar Loznice koja se od tada dosta promenila. Na svu sreću, akvarel mi je pružio mogućnost da pokažem kako Loznica i sa današnjom arhitektutrom može predivno da izgleda kada su kišni dani pa sam imao i svoju "kišnu fazu". Mnogi Lozničani koji žive u inostranstvu obavezno ponesu neki deo zavičaja ovekovečen na platnu pa su moje slike otišle na sve strane sveta - kaže Radišić, koji je za svoje crteže u tušu pregledao mnoge stare fotografije kako bi što vernije rekonstruisao izgled Loznice iz sredine prošlog veka.

Nagrada za sliku Kotora

Svojevremeno je Radišić, inženjer hemije, radio u lozničkoj Viskozi, pa je sa njenim radničkim kulturno-umetničkim društvom izlagao po bivšim republikama, ali i Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj...

Za svoj rad je nagrađivan, a posebno ističe da je kao vojnik 1978. dobio nagradu grada Zadra, a njegova slika Kotora, nastala pre zemljotresa, dobila je prvu nagradu 1985. na pozivnom Jugoslovenskom salonu.

Osim slikanja, on kao majstor ikonopisac radi ikone, a mnoge su završile u kolekcijama stranaca. Posle rata je dosta izlagao po Republici Srpskoj, ali i Federaciji BiH pa su njegove ikone videli oficiri iz sastava Sfora.

Radišić je povodom pola veka rada nedavno u Loznici priredio izložbu slika, crteža, grafika i ikona, a, pored ostalog, izložio je kopiju ikone Trojeručice sa Hilandara, na kojoj je radio pet godina, jedan ikonostas, i ikone Bogorodice i Hrista.

- Kada se osvrnem na minulih pet decenija, ne mogu da budem nezadovoljan. Slikarstvo mi je pružilo dosta predivnih trenutaka, upoznavanje sa mnogim interesantnim i znamenitim ljudima što je posebno zadovoljstvo. Na jesen odlazim u penziju pa ću se sigurno još više družiti sa bojama, četkama i platnima - kaže slikar i ikonopisac iz Vukovog zavičaja.