"Nama je super u Srbiji"
"Naš najveći problem je u tome što nemamo nijedan problem. Srpski zakon je liberalan, dobijamo novac iz budžeta, od poreskih obveznika Srbije, da praktikujemo svoj jezik, kulturu, tradiciju i običaje, ne bunimo se, ne tražimo nikakav deo teritorije, i zato verovatno nismo interesantni da se o nama piše i govori."
Ovo za "Vesti" kaže Vasilios Provelegios, predsednik Nacionalnog saveta grčke nacionalne manjine u Srbiji, u kojoj živi oko 15.000 Grka i njihovih potomaka.
Ne slažu se svi sa vašim zaključkom?!
- Problem je u tome što neke nacionalne manjine imaju određene pretenzije i šta god da im država omogući, neće biti zadovoljni. Mađari imaju maksimalna prava koja jedna manjina može da ima. Isto su dobili i Albanci na jugu, i Bošnjaci u Raškoj oblasti. Ali, nigde na svetu ne postoji primer da država daje ovoliki novac da se baviš svojom kulturom u toj zemlji. Svi ti koji se bune, bune se bez osnova, i zbog tih bundžija stradaju i ostali. Mi hoćemo da izbegnemo da budemo kolateralna šteta.
Kakvi su odnosi Grka i Srba u Srbiji?
- Mi smo jedina nacionalna manjina koja se ne buni protiv asimilacije, jer ne vidim zašto bi. Iste smo vere, kulturnog porekla, a jedini problem među nama je jezik koji se prevazilazi šest meseci pošto Grk dođe u Srbiju ili Srbin ode da živi u Grčku. Kao savet smo imali problem prostorija, ali smo dobili kancelariju od grada Beograda.
Maslo Hrvata i Crnogoraca
Da li mediji verno prenose ono što se trenutno dešava u Grčkoj?
- Bojim se da ne. Retko koji medij može da se pohvali da ima svog reportera tamo. Umesto toga, prenose vesti uglavnom zapadnih agencija. U jednom trenutku neko je plasirao vesti da je u Grčkoj haos, da ne može da se plaća karticama ni kešom, da je giros poskupeo na deset evra... Dobio sam informaciju da su se udružili hrvatski i crnogorski turistički lobi da u Srbiji plasiraju takve informacije. Na grčkom primorju, tamo gde je turizam, krize nema.
Kakvi su vam dalji planovi?
- Pokušaćemo da stvorimo zakonski okvir pogodan i za druge nacionalne manjine. U stalnom smo kontaktu sa Jevrejima koji su brojčano slični nama. Kada se pisao zakon, velike nacionalne manjine su bile te koje su dale neke kriterijume, recimo za očuvanje jezika. Voleli bismo da se u neke škole u Srbiji uvede grčki jezik sa elementima kulture i tradicije kao izborni predmet. Kada bi se dva Grka prijavila, verujem da bi i nekoliko srpske dece hteli da uče grčki. Uskoro krećemo sa školom grčkog jezika i novinarstva, planiramo da oformimo malu redakciju, pokrenuli smo internet radio stanicu...
Zahvalni smo!
- Po uzoru na veće nacionalne savete kao što su bošnjački, romski, mađarski, odlučili smo da ukažemo široj javnosti da postojimo, da smo zahvalni što država Srbija uopšte izdvaja novac za nas. Koliko znam, Srbija je jedina država Evrope koja daje tolike svote novca za nacionalne manjine - kaže Provelegios.
Kakva je situacija u Grčkoj u odnosu na Srbiju?
- Grčka i Srbija nisu za poređenje. U Grčkoj su minimalac sa 1.100 evra smanjili na 500 evra, a u Srbiji je on manji od 200 evra. U Grčkoj jeste standard drastično opao i sada ljudi ne mogu da kupuju poslednje kolekcije modnih kreatora. Međutim, ljudi koji su živeli na primorju, zarađivali od turizma, i dalje lepo žive.
