Nedovršen muzej za vožda
Od pada Smedereva 1459. godine trebalo je da prođe 345 godina da stasa pravi vođa koji će srpski narod da ohrabri i povede u oslobođenje od Osmanlijskog ropstva.
Prvi srpski vožd Karađorđe poveo je narod na ustanak na Sretenje 1804. godine, a na praznik Sabora Svetog arhangela Gavrila pre ravno 198 godina usmrćen je od srpske ruke u Radovanjskom lugu kod Velike Plane.
Kako kaže pesnik Petar Pajić u pesmi „Srbija“:
Srpskog vođu Karađorđa
Ubio je drugi vođa,
Mesto gde je klanje
Srbi zovu Radovanje.
Ubijenom i ubici
Dignuti su spomenici,
Sad se svaki Srbin bije
Sa dve svoje istorije.
Danas, u Radovanjskom lugu, kao spomen svedoče drveni krst i prvo grobno mesto Vožda pod velikim hrastom, crkva Zahvalnica i nedovršeni muzej posvećen Voždu.
Putnike dočekuje istoričar Bojan Jovanović, koji je ujedno i pomoćnik lokalnog sveštenika, a o samom Radovanjskom lugu, dinastijama Karađorđević i Obrenović ima intersantne priče.
Istorija beleži da je nalogodavac ubistva bio Knjaz Miloš Obrenović, organizator vojvoda Vujica Vulićević, smederevski knez, a izvršilac Nikola Novaković na imanju Dragića Vojkića.
Po rečima Bojana Jovanovića, nakon ubistva, srpski narod nije dobio ništa, lokalne srpske vođe su samo učvrstile vlast, a sve učesnike u ubistvu je stigla zaslužena kazna.
Vujica Vulićević, Karađorđev kum, 1818. godine podigao je crkvu Pokajnicu, kažu od Karađorđevog novca. Upravljao je smederevskom nahijom, a nedugo potom, po Miloševoj želji upućen je kao predstavnik Srbije u Carigrad, gde je proveo pet godina u ropstvu zbog poremećenih odnosa Srbije i Porte. Po povratku u Srbiju, Turci su ga obilato nagradili, a u Srbiji mu je Miloš oduzeo celokupno bogatsvo i titule i proizveo ga u slugu. Srpski narod je Vujicu prezreo, a kažu da je umro u bedi 1828. u Azanji. Po drugoj verziji, otrovan je rakijom koju mu je doneo Karađorđev rođak Gmitar Petrović. Iza Vujice nema direktnih potomaka, a mnogi rođaci zbog sramote promenili su prezime. Vujica je sahranjen u crkvi, danas manastiru Pinosava, a u novije vreme, lokalni meštani su pokrenuli peticiju da se njegov grob izmesti iz manastira jer mu nije mesto u svetinji. Ni mrtav Vujica Vulićević nije više poželjan.
Nikola Novaković, je Vožda usmrtio sekirom, a zatim mu jataganom odsekao glavu. Uz vožda je usmrćen i Karađorđev pratilac Naum Krnar. Nedugo po ubistvu Nikola je poludeo i završio smrvljen na vodeničkom vitlu. Sin mu je postradao, a ćerka poludela.
Nedovršen muzej Voždu srpskom
Nedaleko od crkve Zahvalnice nalazi se kuća u moravskom stilu, koja je predviđena za muzej posvećen Voždu Karađorđu. Muzej je otvoren prošle godine, ali nije konačno završen. Namera mladog, ali vrednog čoveka, istoričara i rodoljuba, Bojan Jovanovića, je da na ovom mestu prikupi i prikaže što više predmeta iz vremena Prvog srpskog ustanka, a posebno stvari koje su pripadale Karađorđu i njegovim savremenicima.
Najvredniji eksponat je slika Vožda Karađorđa, ulje na platnu, delo čuvenog slikara Paje Jovanovića. Sama slika je urađena tako da posmatraču izgleda kao da je Karađorđe u pokretu, a dočaran je njegov energičan karakter. U postavci je i replika topa od trešnjinog drveta i drugi eksponati. Radi čuvanja od zaborava Bojan Jovanović je otvorio na tviteru adresu Radovanjski lug, a ovom prilikom upućuje se apel da svi ljudi dobre volje pomognu da se muzej konačno završi bar do 2017. godine kada se obeležava dva veka od ubistva Vožda Karađorđa. Predlog je i da se u osnovne i srednje škole uvede ekskurzija koja bi uključila posetu svim znamenitim mestima iz Prvog srpskog ustanka. Školska deca i odrasli posetili bi Orašac, Topolu, Oplenac, Ostružnicu, Beograd, manastir Pokajnicu i Radovanjski lug. Čuvajući korene, sačuvali bismo srpsko ime od zaborava.
Dragiću Vujkiću, domaćinu u Radovanjskom lugu, pomrla je cela porodica, a on je okončao život u bolesti i siromaštvu.
Knjaza Miloša, voždovog kuma, i celu dinastiju Obrenović, stigla je velika kazna. Njih je uvek pratio koban datum 29. maj. Na taj dan 1838. posle samo četiri nedelje vladavine upokojio se Milan, stariji Milošev sin. Trideset godina kasnije, na isti dan 1868. u atentatu je nastradio Knez Mihailo, mlađi Milošev sin, a 29. maja 1903. u Majskom prevratu ubijen je kralja Aleksandar I, poslednji vladar dinastije Obrenović. Osamdesetšest godina nakon ubistva Vožda Karađorđa ugašena je dinastija Obrenović.
U novije vreme, 1930. godine kralj Aleksandar I Karađorđević podigao je crkvu Zahvalnicu na mestu gde je ubijen Vožd Karađorđe. Iako je kraljeva želja bila da crkva bude minijatura zadužbine na Oplencu, to se nije dogodilo. Zbog državničkih obaveza kralj Aleksandar nije obilazio radove, a graditelji su dodeljen novac iskoristili u druge svrhe, tako da je crkva na kraju sagrađena u mnogo skromnijem izdanju bez živopisa.
U samoj crkvi nalazi se ploča koju su 1930. godine podigli naslednici Nauma Krnara, Karađorđevog pratioca. Naum je rođen u Moskopolju, negdašnjom cincarskoj prestonici, a iza njega su ostali potomci Naumovići i Novakovići.
Glava u Carigradu
Zaverenici i Turci su se plašili i mrtvog Vožda Karađorđa. Njegovu glavu i glavu njegovog pratioca Nauma Krnara kum Vujica je poslao Milošu u Beograd, a Miloš je prosledio Marašli Ali-paši. Glava je odrana i napunjena slamom i pamukom i tako poslata u Carigrad, a voždova lobanja je sahranjena u blizini Saborne crkve u Beogradu. Karađorđevo telo je sahranjeno u Radovanskom lugu. Tu je počivalo dve godine, a zatim je 1819. godine preneto u crkvu u Topoli. Godinu dana kasnije na zahtev kneginje Ljubice, žene knjaza Miloša, glava i telo su spojeni, a grob je premešten bliže zvoniku crkve. Konačno, 1930. godine uz sve državne počasti, mošti Karađorđa preseljene su u crkvu na Oplencu.
