Sreda 23. 10. 2019.
Washington
20
  • Chicago
    90
  • New York
    120
  • Belmont
    140
  • Atlanta
    160
  • Boston
    200
  • Firt
    160
  • Denver
    160
  • Detroit
    100
  • Dover
    170
  • Hartford
    160
  • Orlean
    120
  • Helena
    170
  • Ren
    130
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    170
  • Portland
    270
  • Salem
    150
  • Santa Fe
    100
  • Tampa
    240
  • Topeka
    150
0
Nedelja 19.07.2015.
07:45
D. Dekić - Vesti A

Smrtnost u Srbiji kao u Africi

Mišljenje koje vlada u srpskoj dijaspori da je bolje razboleti se u Africi gde postoje međunarodne zdravstvene misije nego u Srbiji, koordinator nevladine organizacije Doktori protiv korupcije dr Draško Karađinović potkrepljuje zvaničnim podatkom da je Srbija je sa stopom opšte smrtnosti od 14 promila u rangu afričkih zemalja.

V. Sekulić
Dr Draško Karađinović, koordinator NVO doktori protiv korupcije

- Visoka smrtnost od kardiovaskularnih i malignih oboljenja, visok infantilni mortalitet, česte bolničke infekcije i široko rasprostranjena korupcija koja koči reforme ostavljaju loš utisak na naše sugrađane koji žive u razvijenim zemljama i znaju kako tamo funkcioniše zdravstvo. Uostalom, i referentna evropska poređenja zdravstvenih sistema za 2014. stavljaju srpsko zdravstvo među poslednje zdravstvene sisteme u Evropi.

Zašto zaostajemo za zemaljama Evrope ako građani Srbije izdvajaju više novca nego stanovnici većine tih država?
- Priče da je nemaština uzrok lošeg stanja u zdravstvu su večiti alibi za nerešavanje problema, a ako procentualno pogledamo ukupna izdvajanja, Srbija je sa 10,6 odsto bruto društvenog proizvoda među zemljama koje najviše daju za zdravstvo. Kod nas se troši skoro dvostruko u odnosu na Rumuniju ili Bugarsku i znatno više od Makedonije i Hrvatske, a te su zemlje po zdravstvenim pokazateljima ispred Srbije.

Zbog čega je takvo stanje u Srbiji?
- Zbog dezorganizovanog sistema, neodgovornosti i javašluka, jer i sa postojećim sredstvima može da se uradi mnogo više samo kada bi postojala jasna reformska vizija i odgovornost za učinjeno. Kada se zna da je iskorišćenost krevetskog fonda u bolnicama oko 60 odsto, ili da je blizu trećine činovničkog osoblja zaposleno u zdravstvu, dok je u Evropi taj prosek 12 odsto, jasno je koliko se rasipa zdravstveni dinar.

Da li je tačno da zdravstvo ima ogromne dugove?
- Jeste opterećeno ogromnim dugovanjima, ali je to začarani krug dužnika gde najviše novca proizvođačima i dobavljačima lekova duguju zdravstvene ustanove koje dobijaju sredstva od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Prošlog meseca dug veledrogerijama dostigao je čak 3,2 milijarde dinara. Sa druge strane, i Fond trpi zbog dužnika koji ne plaćaju obavezne doprinose zdravstvenog osiguranja.

Vaša NVO ukazuje da sistemski zakoni u oblasti zdravstva imaju koruptivne odredbe.
- Ta pošast se proširila zbog koruptivnih odredbi i legalizovanog konflikta interesa u sistemskim zakonima iz 2005. godine. Sitna korupcija je podsticana i štićena sistemskom korupcijom u rukovodećim strukturama pri javnim nabavkama u Ministarstvu zdravlja. Institucionalna korupcija dovodi do toga da su prioriteti podređeni interesnim grupama, na primer kod transfuzije, nabavke aparata za zračenja, ali i niza drugih. Da korupcija ima institucionalni karakter, primer je afera "Diazepam" gde služba Ministarstva zdravlja godinama prikriva nestanak 162 kilograma ove psihoaktivne supstance koja se može koristiti i za prozvodnju hemijskih droga. Ispada da narko-mafija utiče na rad državne uprave!

Zbog čega se ti zakoni ne menjaju?
- Očito nema političke volje za borbu protiv korupcije u zdravstvu, pa tako ni promene sistemskih zakona. Najbolji dokaz je što se i dalje vrši institucionalni progon lekara uzbunjivača koji su ukazali na najteže koruptivne afere sa teškim, masovnim posledicama po život i zdravlje hiljade pacijenta. Tu pre svega mislim na trgovinu listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine, na trgovinu zaposlenih u Hitnoj pomoći Beograda sa pogrebnim preduzećima, korišćenje opasnog rastvora za dijalizu bubrežnih bolesnika u bolnici u Kraljevu... Lekari koji su na to ukazali zbog hrabrosti bi trebalo da budu promovisani i nagrađeni, a oni doživljavaju najgori progon i odmazdu. Ako takvi ljudi nisu zaštićeni, onda je besmislena svaka priča o borbi protiv korupcije.

Korupcija kočnica

Kako borba protiv korupcije tapka u mestu i pored brojnih antikoruptivnih tela i strategija?
- Ne pomažu nikakve Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, akcioni planovi, planovi integriteta i fabrikovanje zaključaka i izveštaja ako se ne rešavaju najteži slučajevi koji su potpuno dokumentovani, a o kojima mediji u Srbiji i vaše novine pišu već godinama. Stepen korupcije urušava i naplaćivanje doprinosa od privatnog sektora, jer poreski obveznik ne vidi zašto bi dva puta plaćao istu uslugu. Kako pomaka u borbi protiv korupcije nema, nema ni otvaranja pregovora o Poglavlju 23 sa EU.

Na šta se najčešće žale srpski pacijenti?
- Već godinama su problemi isti, a to su prvenstveno liste čekanja u državnim bolnicama. Recimo, na operaciju katarakte se čeka pune dve godine. Potpuno su pobrkani prioriteti, pa masovno umiremo od hroničnih bolesti. U Srbiji kardiovaskularna i maligna oboljenja beleže više od 70 odsto smrtnosti. Trošimo oskudne resurse na sekundarne prioritete i retke patologije. Na primer, već godinama imamo 12 aparata za zračenje raka na 7,3 miliona stanovnika, a standard je jedan na 250.000 stanovnika. Tako u Srbiji dve trećine obolelih od raka umre, a u Evropi dve trećine živi još pet godina! Samo u jednoj godini zbog toga umre 10.000 ljudi.

Priznanje Brisela

* Draško Karađinović završio je Stomatološki fakultet u Beogradu. Specijalizirao je u Parizu, a skoro dve decenije je radio u zemljama zapadne Evrope, a najduže u Švajcarskoj.
*  Koordinator je nevladine organizacije Doktori protiv korupcije koju je 2010. osnovao sa profesorkom dr Draganom Jovanović.
*  Ova NVO je 2011. dobila nagradu Mreže za borbu protiv korupcije u zdravstvu sa sedištem u Briselu i jedini je dobitnik priznanja van područja EU koje dodeljuje Mreža, partner Evropske komisije.
*  Živi u Novom Sadu.

Da li ombudsmani zdravstvenih ustanova pomažu pacijentima u zaštiti njihovih prava?
- Prava pacijenata se neefikasno štite zbog velike birokratizacije sistema. Osim zaštitnika sada imamo i savetnika u lokalnoj samoupravi. Pokazuje se da što je više činovnika, manje je prava pacijenata, a što je više papirologije, manje je lečenja ljudi.






 

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Od vas se očekuje da ostvarite neku zapaženu ulogu u poslovnim susretima. To što okolina veruje u vaše sposobnosti predstavlja dovoljan povod, da pružite svoj maksimum u onoj oblasti za koju imate najviše interesovanja ili afiniteta. Važno je da vas neko posmatra toplim pogledom i danas ćete biti zadovoljni.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
  • 2019 © - vesti online