Deca koja se vraćaju korenima
Deveti kamp dijaspore, koji se organizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Radio-televizijom Srbije, ove godine održan je u rekovačkoj Poljoprivredno-veterinarskoj školi. Stotinak dece i njihovih pratilaca iz Rusije, Rumunije, Holandije, Švedske, Danske, Hrvatske, Grčke... učestvovalo je u Krosu RTS-a, raznim radionicama, a imalo je i priliku da upozna centralnu Srbiju.
Obišli su istorijske znamenitosti, Kalenić i manastire Preradovac i Manastirak, probali domaću kuhinju.
- Rođen sam u Holandiji, ali se moja porodica vratila u Srbiju kada sam imao šest godina. Međutim, 1995. godine vratio sam se u Roterdam. Živim sa majkom i ćerkom Anđelom. Odrastao sam tamo. Znate i sami kako je bilo 90-ih ovde. Razmišljao sam šta ću i kako ću, bilo je ili Holandija ili Crvene beretke, drugog izbora nisam imao ovde. U Holandiji radim u rafineriji Šel, najvećoj rafineriji u Evropi - kaže Milan Vukas. On organizuje i Kros RTS-a i druge sportske događaje, poput vaterpola, košarke, odbojke, fudbala, rukometa, sportova koji okupljaju puno naših ljudi.
Filip Radović živi u Frederikzbergu, u Danskoj, a u Srbiju dolazi svakog leta.
- Sebe doživljavam i kao Danca, jer sam tamo rođen, ali vuče me i domovina mojih roditelja koji su iz Kladova. Hteo bih da živim tamo, a ovde da dođem na leto. Imamo klubove, takmičenja, igramo i folklor i tamo upoznajemo još srpske dece - naveo je Filip.
Njegova majka Gordana Petrović, koja u Danskoj živi 42 godine, jer je druga generacija dijaspore, kaže da Filipa veoma interesuju srpski koreni, pa je čak počeo da pravi i rodoslov, zanima ga srpska istorija, kneževi, vojvode, ratovi.
- Veoma je zainteresovan da sazna srpsku istoriju. Danci imaju predrasude o Srbiji i on želi da ih razuveri. Naše udruženje organizovalo je dopunsku nastavu poslednje tri godine, jer je bila prestala. Dovoljno da deca bar nešto nauče. Inače, u porodici pričamo srpski i danski, kako kad.
Nastavnici bez podrške
Ivana Vučina Simović upozorava da nastavnici u dijaspori rade u veoma teškim uslovima i nezgodnim situacijama, sa različitim uzrastima i različitim stepenima poznavanja srpskog jezika, pa im je teško da organizuju nastavu, a ne nudi im se dovoljno podrške.
Zanimljivo je da su ovogodišnjem kampu prisustvovale Ana Jovanović i Ivana Vučina Simović, docenti za španski jezik na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, koje rade na projektu Ministarstva prosvete o mogućnostima održanja srpskog jezika u dijaspori. Njihovo istraživanje traje već pet godina, a najveći problem im je da dođu do ispitanika, pa im je kamp dobrodošao.
- Proučavamo nastavu srpskog jezika u dijaspori. Ona nije uvek po programu Ministarstva prosvete, nego postoje različiti modaliteti nastave. Moramo još mnogo da radimo, jer mali broj ljudi se bavi ovakvim istraživanjima. Deca dosta dobro znaju srpski, ali je zastrašujuće da samo 0,7 posto prisustvuje nekom zvaničnom obliku nastave. Problem je kad deca odrastu, jer je verovatnoća da će govoriti srpski jezik vrlo mala. Dok su sa svojim roditeljima koji su prva generacija iseljenika, to sve funkcioniše. Oni dolaze u maticu na letovanja i zimovanja i tako obnavljaju srpski jezik. Ali, kako vreme odmiče i njihovo školovanje na većinskom jeziku se nastavlja, tako srpski jezik ili stagnira, ili prestaju da ga upotrebljavaju. Treća generacija su uglavnom pasivni govornici - ocenjuje Ana Jovanović.
Vučina dodaje da mladima treba približiti srpski jezik na različite načine.
- Oni koriste srpski jezik i služe se njime vrlo lepo, tako da opismenjavanje ne podrazumeva klasičnu nastavu srpskog jezika, već njima treba predstaviti i druge sadržaje. Nastava mora da se prilagodi njihovim potrebama i interesovanjima i da se uobliči u odgovarajući program. Naše ministarstvo nudi dopunsku nastavu koja ima sasvim solidne udžbenike, dobro su osmišljeni i dopadljivi, ali to je jednostrano, vrlo fokusirano na nasleđe i istoriju, što je u redu, ali srpski jezik ima i druge vrednosti aktuelnog, savremenog života. Nastava treba da bude okrenuta i prema sadašnjosti, da mogu da se izraze na različite teme, da ne poznaju srpski samo u domenu tradicije - smatra Vučina.
