Poslednji pozdrav velikom patrioti
Dugogodišnji predsednik Srpske narodne odbrane u Americi Slavko Panović (79) iz Čikaga biće danas sahranjen na groblju manastira Nova Gračanica. Preminuo je 3. jula. Prethodno se, na Vidovdanskom kongresu, na ličnu inicijativu, povukao sa čela SNO smatrajući da breme odgovornosti za budućnost jedne od najstarijih srpskih organizacija na severnoameričkom kontinentu, treba da ponesu mlađi ljudi.
Za 22 godine, koliko je Panović bio predsednik, SNO je učinila značajna dela za srpstvo u otadžbini, Americi i širom srpske dijaspore.
"Požrtvovano i marljivo je vodio SNO uvek u duhu slobodarstva, pravoslavlja, tradicije i srpskih nacionalnih interesa. Time je Slavko Panović ušao u spisak znamenitih ljudi u Americi, jer je kao predsednik časno i dostojno bio na braniku srpstva i na čelu Srpske narodne odbrane koju je pre 101 godinu osnovao prof. dr Mihajlo Pupin, osnivač i prvi predsednik Srpske narodne odbrane u Americi", navodi se u saopštenju SNO.
Iako član u mnogim nacionalnim organizacijama i srpskim crkveno-školskim opštinama, rad u SNO ispunio je njegove ideale srpstva. U teško vreme raspada SFRJ, posebno 1999. godine, kada je usledilo bombardovanje Srbije, a pre toga i Republike Srpske, kao predsednik SNO Slavko Panović je često pozivan u Americi da u ime SNO iznese mišljenje.
Nikada se nije obazirao na to da treba da bude snishodljiv prema američkoj vlasti već je uvek govorio u korist srpskih interesa. Jasno i argumentovano je branio svoj stav po pitanju nacionalnih stvari bilo da je reč o protestnim dopisima najvišim američkim zvaničnicima ili čelnicima UN.
Beg preko Francuske
Slavoljub Panović rođen je 1936. godine u Ratini, kod Kraljeva, u Srbiji. Njegov otac Bogdan je potporučnik Jugoslovenske kraljevske vojske i na početku Drugog svetskog rata kao četnički oficir bio je zarobljen od Nemaca. Pobegao je iz logora u Nišu i postao komandant Trećeg bataljona Druge žičke brigade Drugog ravnogorskog korpusa. Otac mu je posle rata emigrirao, a preminuo je u Čikagu 1986. Posle Drugog svetskog rata Slavko je saznao da mu je otac živ. Uz očevu pomoć prebegao je iz komunističke Jugoslavije u Francusku odakle je 1963. godine prešao u Ameriku. Tu je završio studije za mikrobiologa i zaposlio u najvećoj državnoj blnici Kuk kaunti, u Čikagu. Radio je pri Hektoen institutu do penzionisanja. U braku sa Marijom, rođenom Jelača, dobio je ćerku Agelinu, od koje ima dve unuke. U Srbiju je počeo da dolazi od 2004. godine.
Takođe, mnogo puta, zajedno sa srpskom crkvom i drugim organizacijama, poslednje decenije 20. veka bio je na čelu protesta, kako u Čikagu tako i u Vašingtonu. Bio je osnivač i glavni podržavatelj Serb-neta, krovne organizacije koja je vodila medijski rat 1991-1996.
Dao je i značajan doprinos osnivanju Srpsko-Američkog Kongresa, jedinstvene organizacije u kojoj su učestvovali SNO u Americi, Srpski narodni savez i Kongres srpskog ujedinjenja. Kasnije je tu ulogu preuzelo srpsko ministarstvo u matici i ovaj projekat se ugasio.
Na Panovićevu inicijativu SNO je svojevremeno raspisala nagradu od 100.000 dolara za onoga ko otkrije zemne ostatke i večno počivalište generala Draže Mihailovića. SNO je na njegovu inicijativu pomogla manastir Žiču, kao i srpski narod na Kosmetu i u Republici Srpskoj. Panovićevom zaslugom u poslednjih 10 godina i 200 najtalentovanijih srpskih studenata u otadžbini SNO je jednokratno pomogla, svakog sa 1.000 dolara. SPC ga je odlikovala Ordenom Svetog Save.
