Saveti kako da preživite vrele dane
Stručnjaci ukazuju da klimatski uslovi utiču na potrebe organizma za određenom vrstom hrane, pa tako u letnjem periodu, naročito tokom visokih temperatura, organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom, već prvenstveno za odgovarajućim unosom tečnosti.
Dnevne potrebe se kreću od šest do osam čaša vode, odnosno jedan i po do dva litra, nekada i više tečnosti, zavisno od stepena fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja, piše u saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut".
Lekari ne preporučuju nadoknadu tečnosti samo unosom sokova bez obzira na njihov sadržaj šećera ili veštačkih zaslađivača, a pooželjni su osvežavajući napici poput hladnog čaja, nabolje biljnog, pripremljenog na uobičajen način i ohlađen u frižideru.
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je danas da se na području Srbije do 8. jula, u utorak i sredu, očekuje veoma toplo vreme sa maksimalnom temperaturom od 36 do 39 stepeni.
NE hladnim napicima!
Hladni napici za kojima obično posežemo kada su velike vrućine prijaju samo trenutno ali su opasni ako je osoba pregrejana i znojava, jer može oštetiti sluzokožu ždrela pa se može javiti bol u grlu i prehlada.
Lagana hrana
Kada je u pitanju izbor vrste hrane, stručnjaci savetuju veći unos povrća i to svežeg ili spremljenog kuvanjem na pari ili u vodi ili grilovanjem i svežeg voća.
Od mlečnih proizvoda pre svega mlad sir od obranog mleka, jogurt i obrano mleko, uz izbegavanje jakih sireva, kajmaka, pavlake i butera zbog velike količine masnoće koju sadrže.
Takođe je neophodno smanjiti unos mesa, uz preporuku za korišćenje pre svega ribe, piletine i ćuretine, a ne savetuje se prženje i pohovanje za pripremu mesa, kao ni uzimanje suhomesnatih proizvoda.
Žitarice treba unositi svakodnevno u manjoj količini, hleb i musli, a smanjiti ili isključiti upotrebu lisnatih testa i pekarskih peciva koja sadrže velike količine masnoće.
I tokom leta ishrana treba da je redovna, što podrazumeva određen ritam obroka u toku dana, a poželjni su češći, manje obilni obroci.
Kako čuvati hranu?
Posebnu pažnju treba posvetiti pravilnom čuvanju namirnica koje se tokom leta brže kvare i to pre svega namirnica životinjskog porekla s obzirom da predstavljaju dobru podlogu za razvoj bakterija, a najosetljivije su meso i prerađevine, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi pa ih obavezno treba čuvati u frižideru.
Stručnjaci upozoravaju da je od svih mlečnih proizvoda sladoled najčešći krivac za nastanak trovanja hranom u letnjem periodu jer, po svom sastavu jaje predstavlja idealnu podlogu za razvoj salmonele i zato je neophodna dobra termička obrada, odnosno izbegavati korišćenje proizvoda, na primer kolača, kremova, sladoleda koji sadrže sveža jaja.
Pogoršanje stanja hroničnih bolesnika
Sa porastom temperature lekari Zavoda za hitnu medicinsku pomoć beleže pogoršanje stanja hroničnih bolesnika i u poslednjih 20 dana po dve saobraćajne nezgode u proseku sa težim ili lakšim povredama, rečeno je Tanjugu u toj zdravstvenoj ustanovi.
Poslednjeg radnog dana prošle sedmice imali smo sedam kolapsa na javnim mestima, u subotu pet, a juče jedan kolaps, rekao je Tanjugu lekar Dušan Gostović. Sa većim gužvama i izlascima iz kuće povećava se broj intervencija na javnim mestima što pokazuje i statistika, kazao je on. U saobraćajnim nezgodama u većini slučajeva učestvuju pešaci i vozači dvotočkaša, kazao je Gostović.
Za poslednje dve sedmice registrovano je pet slučajeva suicida ili pokušaja suicida, dodao je on.
