Čeh okupator koji je zadužio Rudnik
Rudnička ratna priča koja je započela još aprila 1917. godine ovih dana je ugledala svetlost dana na izložbi 28 fotografija kapetana austrougarske vojske Čeha Vičeslav Knejfla, komandanta sreza, nastalih od aprila 1917. do 28. oktobra 1918. godine. Reč je o okupatorskom komandantu kojeg su Rudničani upamtili kao čoveka koji, za razliku od ostalih vojnika Austrougarske, nije naneo zlo srpskom narodu.
Knejfl je toliko je uvažavao srpski narod da je prvom sinu koji mu se rodio posle Velikog rata u znak poštovanja dao ime Mirko. Međutim, priča o humanom kapetanu okupatorske vojske koji je voleo da fotografiše ljude i običaje zauvek bi bila izgubljena u lavirintima istorije da nije bilo Momčila Paunovića, Rudničanina zaljubljenog u stare fotografije.
Nevažna istorija
- Tragajući na internetu za starim fotografijama, na jednoj aukciji sam zapazio da čovek iz Londona prodaje fotografiju, kao istorijski nevažan dokument. Prepoznao sam da je snimljena na Rudniku. Tu fotografiju sam odmah otkupio, ali sam telefonom pozvao prodavca koji mi je rekao da ima još 27 fotografija kapetana Knejfla o kojem i on nije ništa znao. Naravno, ono što Englezu nije bilo važan istorijski dokument, za mene i Rudničane jeste, te smo se u dve-tri reči dogovorili o ceni i za svega nekoliko dana fotografije su bile na Rudniku - priča za "Vesti" Momčilo Paunović.
Pošto su fotografije stigle na Rudnik, priča je nastavak dobila u Obrenovcu, u vreme velikih poplava.
Svatovi
Na fotografijama kapetana Knejfla zabeleženo je venčanje Vujadina Jevtića iz Zagrađa i Danice Jelić iz Majdana, vašarski dani u Jarmenovcima, ali i mnogi drugi događaji iz svakodnevnog života ondašnjih Rudničana.
- Ja sam u to vreme u Obrenovcu vodila ekipu češke televizije koju je predvodio reporter Karol Rožanek kojem sam, neobavezno, ispričala deo priče o fotografijama koje je otkupio moj rođak Momčilo s Rudnika. Rožanek je u trenutku shvatio da je reč o velikoj priči i o tome je napravio kraću reportažu koja je na češkoj televiziji emitovana u udarnom terminu. Reportaža o fotografijama je bila veoma uspšena i sa njom je i priča o kapetanu Knejflu dobila novo, sledeće poglavlje - objašnjava Andrijana Markešević nastavak neobične rudničke ratne priče.
Karol Rožanek je posetio i izložbu u Domu kulture na Rudniku pripremajući veliku TV reportažu o fotografijama koje su povezale mnoge ljude.
- Bio sam fasciniran tom pričom koja je imala veliki odjek, a mom iznenađenju nije bilo kraja kada su me pozvale unuke kapetana Knejfla, Dana Kalčnova i Jana Fajtova i izrazile želju da dođu na Rudnik. To je nastavak priče - kaže za "Vesti" Karol Rožanek i sam opčinjen srpskim gostoprimstvom i poštovanjem časnog oficira Knejfla.
Okupatorski šinjel
Kada su se sva poglavlja ove rudničke ljudske i ratne priče složila, priča je promociju doživela u varošici Rudnik, na mestu gde je kapetan Knejfal, osvedočeni prijatelj srpskog naroda, kao i mnogi drugi Česi koji su silom prilika nosili okupatorske šinjele, a mnogi od njih su ljubav prema slovenskoj braći platili i glavom, neumorno slikao ljude i predele i ostavio ih potonjim pokolenjima.
- Na Rudnik je stigla delegacija iz Češke u kojoj je, pored TV ekipe, bio i pukovnik Jozef Vojtek, izaslanik odbrane Republike Češke i nemamo reči kojima bismo dočarale našu radost što stojimo na zemlji Rudnika gde je naš deda bio glavnokomandujući, a dokazao je da je veliki prijatelj srpskog naroda. Iskreno, veoma nam je bitno da se naš deda nije obrukao kao čovek. Koliko je naš deda uvažavao vaš narod govori i podatak da je naš otac dobio srpsko ime Mirko - ističe kapetanova unuka Jana Fajdova.
Priča s lepim krajem je privedena kraju, a sve je moglo da bude drugačije i da se zagubi u tunelima istorije kao fotografije koje nemaju istorijsku vrednost. Da nije bilo Momčila Paunovića da slučajno na fotografijama na internetu prepozna predele Rudnika, da nije bilo poplave u Obrenovcu i Momčilove rođake Andrijane da ispriča priču reporteru Jozefu Vojteku, da unuke Jana i Dana slučajno nisu gledale reportažu i prepoznale svog dedu... ovu bi priču, kao i mnoge druge, pojelo vreme. Ovako, rudnička ratna i ljudska priča je ugledala svetlost dana i rodila nova prijateljstva među ljudima.
Progovorio srpski
"Naš deda Vitezslav Knejfl je nekoliko godina pre smrti, a umro je 1969. godine, preživeo tri moždana udara. Posle trećeg šloga, oporavio se i na opšte iznenađenje svih progovorio je srpski i do kraja života je koristio isključivo srpski jezik. Toliko je poštovao i cenio Srbe da nikom u svom okruženju nije dozvoljavao da kaže bilo kakvu ružnu reč o srpskom narodu, a posle posete Srbiji i Rudniku znamo i zbog čega", naglašava kapetanova unuka Dana.
