Očajnička borba Srba za imovinu na Kosmetu (2): Njive žanju "NN lica"
Radomir Vučković iz Gnjilana u vlasništvu ima 4,5 hektara obradive zemlje i osam hektara šume u selu Vrbica. Na papiru je bogat čovek, a u stvari nema krov nad glavom, živi u prostorijama nekadašnje zemljoradničke zadruge u Šilovu, a imanje mu je uzurpirano.
Kosovska agencija za imovinu (KAI) potvrdila je Vučkoviću vlasništvo nad imovinom, ali tužilaštvo i policija godinama tvrde da uzurpatori ne postoje.
- Prvo sam još 2000. otišao da obiđem svoju imovinu s policijom, a tamo vidim komšija ušao u posed. Kaže on meni - ja sam sejao, ja ću da žanjem. Shvatio sam da tu daljeg razgovora nema, i otišao. Od tada mi u policiji ponavljaju da će sve rešiti, komandir nema vremena da priča sa mnom, a ne teren ne izlaze - kaže Vučković.
Kada je Kosovska agencija za imovinu 2003. pozvala sve da dostave dokumenta o vlasništvu, Radomir je to učinio.
- Imam 12 kilograma papira dokaza. Agencija je donela odluku u moju korist, a za uzurpaciju su mi rekli da to samo sudom može da se reši. Sugerisali su mi i da ostavim njima zemlju na raspolaganje, pa da je oni daju u rentu - dodaje on.
Pomoć je zatražio i u sudu u Gnjilanu, ali na pet njegovih tužbi Tužilaštvo nije reagovalo. Na šestu su mu odgovorili da nemaju dokaza o uzurpaciji, iako njive godinama drugi obrađuju. Čak su ti, nepoznati uzurpatori, dobili i subvenciju od kosovskog ministarstva poljoprivrede.
- Moje njive seju i žanju, toliko selo, a oni nemaju dokaza. Da su dobili subvenciju za posejanu njivu utvrdio sam kada sam ja otišao da zatražim subvencije. Odmah su me pitali ko je sejao. Znali su da nisam ja. Dakle, uzurpatori dobili i novčanu pomoć za setvu na mojoj zemlji - podvlači Vučković.
Na Vidovdan 1999. Vučkoviću su u selu Vrbica zapalili kuću i okućnicu. Odveden je u štab OVK u Mališevo gde su ga ispitivali. Danas živi od socijalne pomoći kosovskih institucija od 75 evra u objektu koji će uskoro prodati Kosovska agencija za privatizaciju.
- Kidnapovan sam, kuća mi je zapaljena, a ni policija, ni zakon, ni sud mi ništa ne garantuje. Nemam nameru konop na grlo, ali je izgleda došlo takvo vreme. Uzurpatorima se sve toleriše samo zato što su druge nacionalnosti, a ja samo mogu da idem od vrata do vrata, a sva su mi zatvorena.
Ročišta od setve do setve
On ističe da je sud doneo privremenu meru 2010. godine, ali ona nije sprovedena. Onda je opet zatražio donošenje privremene mere, ali od tada je sud u Gnjilanu 12 puta odlagao ročište.
- I tako stalno odlaganje, verovatno dok ne prođe setva, a onda će opet reći da su posejali, pa će oni da žanju - očajan je Radomir.
Niko nema vremena
Radomir Vučković je pomoć tražio i kod predsednika opštine Gnjilane, ali on nije imao vremena za sastanak, a zaposleni u opštini su mu poručili da je za to nadležan sud, a ne oni. Obratio se i ombudsmanu Kosova koji mu je kazao da ne može da mu pomogne dok se vodi sudski spor.
