Srkni, pa crkni
Osma gulašijada u Kušiljevu, koja je okupila tridesetak ekipa iz okolnih mesta, održana je prošlog vikenda u okviru manifestacije Dani lipe. Nadmetanje u kulinarskim sposobnostima pratila je izložba pasa, kao i razna sportska nadmetanja, poput bacanja kamena s ramena, nadvlačenja konopca i skoka iz mesta.
- Danas žene uživaju kod nas, a mi kuvamo. Nije nam bio problem da pravimo gulaš, jer gotovo svako od nas ima vikendicu, redovno se okupljamo i uvek nešto kuvamo. To što obično svi kažu da ima neki tajni sastojak obična je fraza, koja se koristi da bi dala zagonetnost. Nema tajni - veli Slaviša Ružić iz Kušiljeva.
Zoran Mitrović iz Batočine, član ekipe Srkni, pa crkni, slaže se da misterije nema. Da bi gulaš bio dobar, najbitnije je da se koristi sveže meso i da jelo nije prezačinjeno.
- Što se tiče naziva naše ekipe, on može da se protumači na više načina. Može neko stvarno da se prejede, pa da mu pozli, a može konkurencija da crkne kada proba naš gulaš - smeje se Mitrović.
Zoran Milosavljević Zoja iz Kušiljeva, jedan od organizatora Gulašijade, kaže da je Gulašijada jedan od povoda da se dijaspora okupi u zavičaju.
Srbislav Janošević, koji preko tri decenije radi i živi u Beču sa suprugom Nadom, uzeo je odmor da bi došao na Gulašijadu.
- Ovako nešto ne dešava se svakog dana. U Beču ima sličnih manifestacija, ali ni približno nisu ovako zanimljive. Uostalom, najvažnije je druženje, a ovakva okupljanja idealna su prilika da budem sa svojim narodom - kaže za "Vesti" Janošević.
I Živorad Milovanović iz Kušiljeva, koji živi u okolini Pariza, kaže da je odmor tempirao da bi se družio s zemljacima.
- Ne planiramo da se vraćamo u Srbiju, jer je tamo bolji standard, stabilnija zemlja. Sve je bolje. Napustio sam firmu Litas iz Svilajnca i nisam se pokajao. Jedino mi ovakva druženja nedostaju u inostranstvu - navodi Živorad.
Ljubav prema zemlji
Nenad Pavlović iz istog sela jedan je od retkih mladih ljudi koji nije požalio što se vratio u zavičaj. Iako je 13 godina u Francuskoj radio kao brigadir, vratio se u Kušiljevo da bi obrađivao 35 hektara zemlje.
- Nisam želeo da mi deca odrastaju u stranoj zemlji. Nije mi teško da se bavim poljoprivredom, jer volim selo i svoju zemlju. Zato posećujem i ovakve manifestacije, koje su značajne za naše selo, naročito zbog toga da bi se videlo da je ono živo - veli Pavlović.
Života Jovanović Kenon iz istog sela, koji živi u Klajnervalsertalu u Austriji sa porodicom, ostao je duže na odmoru samo da bi učestvovao na Gulašijadi.
- Prvi put sam prisustvovao Gulašijadi, ali mi se veoma dopala i organizacija i ovakav vid druženja, pa ću narednih godina obavezno dolaziti baš u ovo vreme da bih ponovo učestvovao - kaže Kenon.
Iako su se Dragi Ilić iz Kušiljeva i njegova supruga Lena vratili iz Pariza, jer su se penzionisali, i već nekoliko godina žive u zavičaju, Dragi kaže da ovakve manifestacije ne propušta.
