Divlji konji završili u klanicama
Na potezu od Božice do Bosilegrada nekad je bilo 1.000 konja, a danas ih je malo ostalo, a do prošle godine fekalni otpad je umesto u glavni kanalizacioni kolektor odlazio u reku
Za Vlasinsko jezero i reku Vlasinu, koja izvire podno brane jezera, i 10 kilometra nizvodno od pitoreksnog gradića Vlasotinca se uliva u Južnu Moravu, kaže se da su deo netaknute prirode na jugu Srbije i prava atrakcija za turiste. Ali, kad ljudska ruka dotakne, onda je na vidiku ekološka katastrofa. Naime, nadležni u opštini Surdulica tvrde, da su, bez sumnje, ekološki problem broj jedan otpadne vode na Vlasini.
- Ako se tamo, koliko sutra, ne preduzmu odgovarajuće mere, ako se otpadne vode ne prikupe i ne prečiste, onda ćemo uskoro imati katastrofalno dramatičnu situaciju - ističe Rade Vasilev, predsednik NVO Zelena mreža Pčinjskog okruga, čovek koji je celim bićem posvećen prirodi i njenom očuvanju.
Zelena mreža juga Srbije je prokrstarila Vlasinom i došla do nekih frapantnih podataka, poput onih o besomučnoj, divljoj seči šume. Prema njihovim podacima, jedan od onih koji su napravili pravu pustoš u nekim šumama je i zadruga Masurica iz istoimenog surduličkog sela.
- Nismo im stali na put, ali ćemo uskoro. Napokon su nadležne državne institucije shvatile šta nekoliko poslednjih godina rade u tom preduzeću koje je već pet godina u stečaju - ističe Vasilev. - Svi oni koji neplanski nastupaju u prirodi svakoga dana sužavaju granicu životinjskog sveta, čime se iz godine u godinu rapidno smanjuje broj njihovih staništa. U toj priči su i divlji konji sa Vlasinske visoravni. Da se razumemo, retkost je u Evropi danas videti divlje konje. Vlasinski su iz napuštenih domaćinstava. Malo je poznato da su sedamdesetih godina, na potezu od Božice do Bosilegrada, bila tri konjarnika u kojima je boravilo skoro 1.000 konja. Konjarnici su imali i svoje čuvare koji su brinuli o ishrani životinja. Danas ih je ostalo malo, većina je završila u mesarama, najviše u Beogradu.
Ono što ga brine, to je nebriga države Srbije prema prirodi i eko sredini.
- Mi smo relativno kasno, u odnosu na brojne zemlje u Evropi, započeli sa brigom o životnoj sredini. Danas smo tu oblast donekle i propisima regulisali, ali se mora priznati da nismo preduzeli sve da sačuvamo prirodu. Za one koji su se okomili da je uništavaju, jedino sredstvo su kazne da im se makar donekle stane na put - završava priču o Vlasini Vasilev.
Pet radnih mesta
Još veći problem mogla bi da bude izgradnja mini hidrocentrala na reci Vlasini. Zeleni se bune, jer će one otvoriti maksimalno pet radnih mesta, a zauzvrat će se za nekoliko godina pojaviti ozbiljni problemi u vodosnabdevanju. Veliki problem je i riblji fond, a primer za to je jezero Perućac na Drini koje je desetkovalo brojnost mladice, pastrmske vrste, koja svoju ikru polaže u plićacima, pa je zbog čestog variranja vodostaja dolazilo do isušivanja vode i gubitka mlađi. Pored variranja vodostaja, drugi problem je prolaz riba, koje se uglavnom mreste u gornjem toku. Na branama postoje koridori koji obezbeđuju prolaz ribama, ali ih ne koriste sve vrste podjednako uspešno.
Reka Vlasina, koja izvire iz Vlasinskog jezera, zbog svog planinskog okruženja smatra se jednom od najčistijih reka Srbije. U poslednjih pet godina zabranjuje se kupanje na gradskom kupalištu, pa nakon "sanacije" ponovo se odobrava. Međutim, meštani Vlasotinca se sa pravom pitaju kako je onda i za piće? Zabrana kupanja zbog fekalnog zagađenja u Vlasini, koju je 2011. godine donela nadležna Republička sanitarna inspekcija, jasno govori kakvo je bilo stanje vode. Fekalna crpna stanica u Manastirištu do prošle godine radila je samo dva letnja meseca uz česte kvarove, što je značilo da fekalni otpad umesto u glavni kanalizacioni kolektor odlazi u reku Vlasinu.
- Nemar je uništio reku Vlasinu, a imena odgovornih niko ne saopštava što kod građana izaziva veliki revolt - izjavio je nakon zatvaranja kupališta Miroslav Krajinčanić, predstavnik nevladine organizacije Vlasinski vukovi, zadužene da se stara o reci Vlasini, ali i Vlasinskom jezeru, kao i brojnim pritokama. On je tada posebno optužio pojedine republičke institucije koje su, i pored upozorenja, ali i protesta Vlasotinčana, dozvolile, da se najveći deo vodotoka reke Lužnice, najveće pritoke reke Vlasine, nemilosrdno eksploatiše za potrebe niškog vodovoda, što je dovelo da snaga Vlasine bude prepolovljena.
