"Učim srpski na internetu"
Mihajlo Đurić iz Frankfurta ima 23 godine, majka mu je Nemica, otac Srbin, i tek kad je pre nekoliko godina počeo da se bavi folklorom odlučio je da savlada jezik i srpsku istoriju
Evropska smotra srpskog folklora dijaspore dovela je u Srbiju mnoge mlade ljude, drugu i treću generaciju koja odrasta u inostranstvu, ali nije zaboravila svoje poreklo. Među 3.500 mladih Srba iz dijaspore našao se i 23-godišnji student ekonomije Mihajlo Đurić iz Frankfurta. Mihajlo je dete iz mešovitog braka. Majka Sabina je Nemica, a otac Ljubomir je poreklom iz Novog Grada u Republici Srpskoj. Mihajlo je srpski jezik naučio sam, i to tek pre koju godinu.
- Pokupio sam najbolje od Srba i Nemaca. Zato i obožavam i poštujem to naše porodično prožimanje različitih kultura i mentaliteta - kaže šeretski Mihajlo Đurić, koji objašnjava zašto ne veruje u slučajnosti.
Srpska biblioteka
- Moji su se slučajno upoznali, tako što se ovaj odozgo pobrinuo za to. Tata mi je rekao da su se upoznali "u srpskoj biblioteci", odnosno, kafani. On mi stalno priča: "Moje smeđe oči su se susrele s najlepšim zelenim očima i znao sam da je to ljubav! Od tada se nismo razdvojili ni na pet minuta." Sudeći po njihovoj ljubavnoj priči i nije tako teško sresti svoju drugu polovinu. Njihova ljubav i život, kao i razumevanje, samo su se produbljivali, a porodica se uvećavala - priča Mihajlo. U mešovitom braku rođena su četiri sina, Mihajlo, Saša Slaviša, Leon Lazar i najmlađi Dušan koji je nedavno napunio drugu godinu i 17 godina je mlađi od Mihajla.
Suze i radost
- Za mojim primerom se poveo i moj brat Saša, ali se još ne usuđuje da komunicira sa drugima, već samo sa mnom govori srpski i ide mu od ruke, ali uzeo sam stvar u svoje ruke - smeje se Mihajlo, sećajući se koliko se otac Ljubomir iznenadio kada ga je prvi put nešto pitao na srpskom. - Suze, radost i ponos smenjivale su se u njegovim očima, a onda je počeo da se samooptužuje što je dozvolio da godinama ne znam ni reč srpskog jezika. Međutim, utešio sam ga rekavši da ni ja ranije nisam pokazivao želju za učenjem srpskog.
- Moj otac je završio školu u Novom Gradu i tek je kao 20-godišnjak došao u Nemačku, i to na jedvite jade. Sreća, jer da se nije odlučio, ne bi bilo danas nas četvorice da ga podsećamo koliko je život lep. Rođen sam u Frankfurtu i do pre koje godine nisam znao ni reč srpskog i tada sam se osećao više kao Nemac. Međutim, otac je to uvideo i nije mu se dopalo da zanemarujem njegove korene i upisao me je na folklor i od tada je nastupio moj preokret. Danas se osećam više kao Srbin i ponosan sam na našu hrabru srpsku istoriju o kojoj sam doskora jedva nešto znao - kaže Mihajlo.
Gugl kao učitelj
- Moji su zaposleni i kao većina veći deo vremena provode na poslu, ali ipak, nalaze vremena za bavljenje svojom decom i da nas izvedu na pravi put i od nas naprave dobre i časne ljude. Po prirodi stvari majka je ipak, više i češće bila uz nas, a kako su ona i otac pričali isključivo na nemačkom i nas četvorica prvo progovorili nemački. Tek odnedavno počeo sam samostalno da učim srpski, i to zato što me je sramota da kažem da sam Srbin, a ne znam srpski - otkriva nam Mihajlo i dodaje da mu je Gugl najbolji učitelj.
Put u beli svet
- Otac Ljubomir je imao nešto manje od šest godina kada je njegova majka Mileva otišla u Nemačku. Naime, posle razvoda od deke Dragutina, baka Mileva nije imala uslova za normalan život u Novom Gradu, koji se tada zvao Bosanski Novi i želeći da svom sinu i sebi obezbedi lepši život, početkom 70-ih se otisnula u beli svet. Nije joj bilo lako, imala je samo osnovnu školi i nije znala ni reč nemačkog, ali uspela je i svi mi njeni unuci smo ponosni na nju - kaže Mihajlo, ne skrivajući divljenje prema baki Milevi.
- Svestan sam da mnogo grešim u izgovoru, jer su gramatika i srpski pravopis i te kako teški, posebno kada se uče preko interneta, ali sve bolje napredujem. U početku me je bilo sramota da govorim na lošem srpskom, ali su me ohrabrili srpski prijatelji i sada je sve mnogo lakše - zadovoljno kaže Mihajlo.
Sada može sit da se ispriča sa očevom majkom Milevom, koja takođe živi u Frankfurtu, ali loše stoji s nemačkim...
- Nas dvoje smo godinama pričali kao gluv i nem! Ona ne zna nemački, ja nisam znao srpski i onda su ruke bile glavni vid sporazumevanja i pantomima, a danas je priča sasvim drugačija i baka je izuzetno ponosna na mene - zadovoljan je Mihajlo, obećavajući da će prilikom narednog susreta govoriti srpski bez nemačkog akcenta!
