Pećina usred muzeja
Narodni muzej Valjevo danas je jedna od najprestižnih, najposećenijih i najnagrađivanijih muzejskih institucija u Srbiji.Zahvaljujući dobrom timu na čelu sa direktorom dr Vladimirom Krivošejevim godišnja poseta svim muzejskim aktivnostima je preko 100.000 posetilaca.
Čak dva puta, 2005. i 2008. godine, Muzej je dobio Plaketu "Mihailo Valtrović", nagradu kojom Muzejsko društvo Srbije nagrađuje najbolji nacionalni muzej u prethodnoj godini, a 2012. godine muzej je nagrađen i Turističkim cvetom, nagradom koju Turistička organizacija Srbije dodeljuje za doprinos u razvoju turizma. Takođe od Ministarstva kulture dobio je i zvanje ustanove od nacionalnog značaja.
Danas se Valjevci hvale kako je njihov muzej najbolji u Srbiji, ali doskora to nije bilo tako.
- Takvo je stanje danas, ali pre samo petnaestak godina situacija je bila potpuno drugačija. Valjevski muzej je u novi milenijum ušao kao potpuno devastirana institucija, na marginama muzejske mreže Srbije. Centralnu stalnu postavku muzej nije imao. Ona je bila zatvorena 1996. godine zbog oronulosti zgrade. To je u stvari zgrada stare valjevske gimnazije i osnovne škole, podignuta 1870. godine, a bila je i jedan od tridesetak objekata u kojima je tokom prvih godina Velikog rata bila smeštena čuvena Valjevska vojna bolnica. Krov je bio propao, plafon je delimično otpao, vlaga je dospela u zidove, a elektroinstalacija je jednim delom pregorela. Muzej nije imao ni prostor za rad stručnih službi, ni depoe za čuvanje predmeta.
Dok su eksponati bili smešteni u magacinima Crvenog krsta, kustosi su radili u krilu zgrade koje je manje bilo oštećeno. U tom trenutku svojim posetiocima je muzej mogao da ponudi jedino stalnu postavku na temu Prvog i Drugog srpskog ustanka, u objektu Muselimovog konaka, u čijem podrumu su početkom 1804. godine, pre Seče knezova, bili zatočeni Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin, da bi odatle bili odvedeni na gubilište. Međutim postavka je bila smeštena u prizemlju, dok je istorijski podrum bio neupotrebljiv.
Kada ste počeli da spasavate muzej?
- Uz pomoć Ministarstva kulture i Grada Valjeva 2002. godine počeli su obimni radovi na rekonstrukciji muzejskih objekata. Centralna zgrada muzeja je rekonstruisana, a u potkrovlju obezbeđen novi prostor za kabinete muzejskih stručnjaka, kao i za smeštaj muzejskih predmeta. Obnovljen je i podrum Muselimovog konaka i u njemu je već početkom 2004. godine otvorena stalna postavka "Seča knezova", koja dočarava atmosferu stare turske apsane, u čijem dnu se nalaze figure valjevskih knezova. Kada se priđe, svetlo se upali, a iz skrivenih zvučnika se čuje priča o njihovom zatvaranju i pogubljenju. Tad smo dobili prvu plaketu.
A drugu?
- Drugu smo dobili posle otvaranja centralne kompleksne postavke 2007. godine, u kojoj smo na zanimljiv način prezentovali glavne teme vezane za
višemilenijumski istorijat valjevskog kraja. I ovde smo upotrebili atraktivan dizajn i savremenu tehnologiju. Recimo, kada posetioci iz prijemne sale pođu ka postavci, automatski se otvaraju klizna staklena vrata i oni ulaze u pećinu, u kojoj se čuje huk vetra, kapljanje vode i udarci kamena u kamen. Tu je ispričana priča o prvim ljudskim naseobinama u valjevskom kraju, a priča o ubrzanom razvoju Valjeva u 19. veku je prezentovana u sali u kojoj je rekonstruisan izgled stare gradske ulice, a eksponati su u izlozima dućana.
Koji biste projekat još izdvojili?
- Pored navedenog muzej je preuzeo na upravljanje i spomen-kompleks u obližnjem selu Brankovini, posvećen Nenadovićima, ali i čuvenoj pesnikinji Desanki Maksimović. Tu su inovirane već postojeće postavke i organizaciono i marketinški je unapređen rad celog kompleksa. Istovremeno je muzej na staranje dobio i objekat Kule Nenadovića u samom Valjevu. Kula je podignuta tokom Prvog srpskog ustanka, a kasnije je služila kao vojni magacin, sve do izgradnje novih kasarni pred kraj 19. veka. Od tada ona ostaje bez funkcije i počinje da je izjeda zub vremena. Propadanje kule, koje je trajalo duže od jednoga veka, zaustavljeno je zajedničkim naporima valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Muzeja. Kula je obnovljena, a Muzej je pripremio postavku o njenom istorijatu, koja je otvorena 2012. godine.
Opšti pristup muzejskom poslu se menja, kako?
- Muzeji prestaju da budu institucije koje prosečan građanin doživljava kao nedodirljive hramove namenjene eliti. Osim muzejskog predmeta, koji je decenijama smatran za osnovnu svrhu postojanja muzeja, u centar muzejskih aktivnosti postavlja se i posetilac.
U čemu je tajna uspeha valjevskog muzeja?
- Tajna uspeha valjevskog muzeja je pre svega u kvalitetnim stručnim kadrovima koji u njemu rade, i brižljivo biranim spoljnim saradnicima. Takođe, za razliku od mnogih drugih na sličnim položajima, na funkciju nisam došao kao političar, već kao dokazani muzejski stručnjak. Svoju karijeru sam započeo 1990. godine, kao kustos istoričar i kustos pedagog, upravo u Narodnom muzeju u Valjevu. Radeći u muzeju aktivno sam obrađivao zbirke oružja i odlikovanja i proučavao istoriju Valjeva i valjevskog kraja. Na funkciju direktora sam postavljen krajem 2000. godine, kada faktički i počinje proces oživljavanja.
Uspešni menadžer kulturi
Vladimir Krivošejev je rođen u Valjevu 1963. godine gde je stekao osnovno i srednje obrazovanje. Diplomirao je na na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a doktorirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu - kulturnu politiku i menadžment u kulturi.
Osim funkcije direktora muzeja dr Krivošejev svoje praktična i naučna znanja prenosi i na mlađe generacije radeći kao profesor Univerziteta Singidunum, gde drži nastavu na osnovnim i master studijama na teme vezane za menadžment, kulturnu politiku i upravljanje baštinskim subjektima u turizmu.
Autor je više desetina naučnih članaka i više knjiga: "Vojvoda Jakov Nenadović - život i delo", "Valjevo, nastanak i razvoj grada - prilozi za urbanu istoriju od prvog pomena do početka 20. veka", "Upravljanje baštinom i održivi turizam"...
Oženjen je i ima ćerku.
