Radna snaga stranog gazde

Dramski pisac Siniša Kovačević, trostruki dobitnik Nušićeve i Sterijine nagrade, kaže da ako ima u vidu svoje godine, činjenicu da u srpskoj političkoj kotlini ima stotinu stranaka, da je afirmaciju stekao u matičnoj profesiji, u tom smislu njemu politika treba kao upala prostate.

A. Čukić

Siniša Kovačević, dramski pisac i predsednik Srpskog otadžbinskog fronta

Ali, ostaje pitanje odgovornosti i osećanja moralnog duga prema istorijskom trenutku koji mu se zalomio. Imate li pravo i možete li biti srećni ako je oko vas kolektivizovana nesreća, pita se Kovačević, koji je odnedavno predsednik nove političke partije - Srpskog otadžbinskog fronta.

Praksa je pokazala da moral i odgovornost baš i ne idu sa politikom.
- Srpski otadžbinski front nudi odnos prema politici sa jakom primesom morala i odgovornosti. Naši članovi su ljudi sa fizionomijama, značajnim životom i profesionalnim biografijama, i nama politika ne treba da bismo stavili prste u pekmez. Malo je kasno da u ovim godinama vežbam da kradem, ako do sada to nisam radio. Oni koji ulaze u politiku treba da stave ruku na Bibliju ili Kuran, ili Ustav, ako su ateisti, i kažu da neće ukrasti ništa.

Kako je danas u Srbiji?
- Napale su nas i ale i vrane. Zemlja smo u kojoj ne možemo da donesemo nijednu suverenu političku odluku. I Tadić i Vučić su dopuštali da neki drugi odlučuju o sudbini Srbije. Ne zagovaramo potrebu da se jedna mala zemlja kakva je Srbija kapsulira. Ona mora biti integrisana u svetske tokove, ali ne kao jedna mala kolonija koju dave strane banke i zajmodavci zelenaškim kamatama i lihvarskim procentima. Ova zemlja je obeznađena. Svake godine u Srbiji 34.000 građana više umre nego što se rodi. To je tužna i strašna demografska determinanta. Još 30.000 mladih ode iz Srbije. To je jedan veliki grad poput Sremske Mitrovice, a za tri godine nema Novog Sada. A ničija zemlja vrlo brzo postaje zemlja onoga ko se u nju naseli.

Šta zamerate vlasti?
- Ne mogu da verujem da postoji takvo odsustvo intelektualne zrelosti, socijalne inteligencije, da neko misli da je ideal sreće za jednu naciju da svi radno sposobni građani rade kod stranog gazde. To je intelektualno i istorijski neodgovorno, a u političkom smislu debilno. Kad kapitalista ima strani pasoš, on nema nikakav emocionalni odnos prema bolnici u vašoj ulici, prema obdaništu preko puta, i kada primeti da nema profita, on će fabriku demontirati sa četiri šrafcigera i odneti u Moldaviju i tamo zaposliti Moldavce za 10 dolara.

Za kakvu Srbiju se vi zalažete?
- Insistiramo na povratku dostojanstva. Čoveku su za sreću potrebna samo četiri postulata: da radi posao koji voli, da provede život pored osobe koju voli, da je zdrav i da ima sačuvane elemente dostojanstva. Taj proces podrazumeva i osnaživanje srpskog privrednika.

Kažete da se kao stranka snažno protivite ulasku u NATO i evropskim integracijama.
- Mi vapimo za evropskim dostignućima i, na koncu, mi jesmo evropska nacija i civilizacija, i nama iz Evrope mnogo toga i danas nedostaje. Trebaju nam radne i higijenske navike, savremena tehnologija, odnos prema manjinama, umetničkim i ljudskim slobodama... Deo Evrope su i Pedro Almodovar, Emil Zola, Viktor Igo. I sve nam to treba, ali nam ne treba ulazak u paradržavni institut koji se zove Evropska unija. Ne treba nam gazdarica u nemačkim čizmama koja će nam određivati šta smemo, a šta ne, šta će se u Srbiji proizvoditi, a šta ne. EU je u debeloj krizi, a mi histerično veslamo ka Titaniku koji tone.

Fonet/A. L.

Pročitajte još:

* Osnovana stranka za ljubitelje Dučića, Jakšića, Njegoša i - otadžbine

* Iza mene nema smrdljivih tragova

* "Plavuše sa RTS" protiv pisca Siniše Kovačevića

* "Na groblju se ne igra kolo"

Nije nemoguće biti van EU, ali koliko je to teško?
- Stalno slušam poražavajuću rečenicu da nama treba EU jer mi nismo u stanju da sami napravimo državu. Pa pravili smo je pre 200 godina, imali smo jedan od najmodernijih ustava u Evropi, odmah posle Napoleonovog. Malo vređa ta ideja da smo metalno retardiran narod. Jesmo u debelom problemu moralne prirode, uvaljani u blato korupcije, nerada, nesnalaženja, ali sve su to stvari koje je moguće ispraviti. Mi imamo fantastičan mladi svet koji sa lakoćom završava teške fakultete, odlazi napolje, snalazi se veoma dobro. Dajte njima olakšice koje dajete strancima i ne plašite se za budućnost Srbije. Dajte im samo dovoljan broj besplatnih avio-karata, oslobodite ih terora na šalterima kada treba da naprave firmu, dajte ono njima što dajete nekom Italijanu, dajte im infrastrukturu, besplatne placeve i možete da očekujete da će vam biti vraćeno.

Vučić kaže da ne može bolje, Vulin je zakon o radu predstavio rečima da ako se ne usvoji, investicije će otići negde drugde.
- Uz dužno poštovanje, bez namere da ikoga uvredim, oni nisu dovoljno intelektualno kompetentni da vode državu. Nekim se čudom desilo da dođu do tih pozicija. U narodu se kaže - mnogo je mačku teleća glava. Ušlo se u politički i ekonomski ćorsokak, a Evropa će postavljati nove uslove. A uslov svih uslova je da Kosovo mora biti oteto.