Glava na panju surove države
Nekako u senci stravičnog porodičnog nasilja koje je u samo tri dana odnelo 11 života, prošao je tragičan kraj Darinke Čukanović (58), radnice Železnice Srbije koja je u strahu od otkaza prerezala sebi vrat kosom!
Kolege nesrećne žene iz preduzeća Zaštitne radionice koja posluje u okviru ŽS, svedočili su za beogradske novine kako na poslu poslodavci stalno prete otkazima.
- Darinka, odnosno Bosa, kako smo je svi zvali, to nije mogla da podnese. Poslednja dva meseca je bila pod stalnom presijom, u strahu, plakala je. Bila je toliko loše da su je kolege nekoliko puta vodile kući - pričaju radnici.
Darinka je bila šef krojačima i to u pogonu gde su radile gluvoneme žene. Radilo se često i subotom i nedeljom, a poslednje tri plate kasne. Nesrećna žena imala je i kredit sa mesečnom ratom od 10.000 dinara što je praktično jedna trećina njene plate, sve sa nadoknadom za prevoz.
Socijalni psiholog Žarko Trebješanin kaže da ga je istinski potresao ovaj događaj.
Otkazi su neminovnost
Prema rečima Ranke Savić, ukoliko se ispoštuje rok koji je MMF dao srpskoj vladi do 31. maja 35.000 ljudi u preduzećima u restrukturiranju trebalo bi da ostanu bez posla. MMF očekuje da na godišnjem nivou broj otkaza u javnom sektoru bude 25.000. Podsećamo da je bivši ministar finansija Lazar Krstić u obrazloženju svoje ostavke naveo da Vlada nije prihvatila meru otpuštanja 160.000 ljudi iz javnog sektora.
- Mislim da je ovo paradigmatičan primer onoga što se u našem društvu dešava i što će se, bojim se, i dalje dešavati, jer je povezano sa teškom socijalno-ekonomskom situacijom. Ljudima se preti otkazima, ne dobijaju redovno plate, a u najavi su i masovna otpuštanja. Neophodno je da država i društvo u celini povedu računa o ljudima koji ostaju bez posla, jer vidimo da je u slučaju ove nesrećne žene bila dovoljna čak samo pretnja otkazom pa da sebi prekrati život - upozorava profesor Trebješanin.
U Srbiji u kojoj vlada "sirovi kapitalizam", bez uticajnih sindikata i sa MMF kao glavnim nadzornikom ekonomskih i finansijskih tokova u Srbiji, obespravljenim radnicima kao da je jedini način da privuku pažnju društva na svoju muku ostalo fizičko nasilje nad samim sobom.
Jedan od prvih koji je povukao potez očajnika bio je radnik iz Novog Pazara Zoran Bulatović. On je pre šest godina u znak protesta zbog nebrige države prema tekstilnim radnicima odsekao sebi prst leve ruke.
Diglo se mnogo buke oko toga, sa Bulatovićem je dolazio da razgovara zamenik ombudsmana, ali su zakoni tranzicije učinili svoje, a ovaj čin samodestrukcije iz očaja nije nadležnima bio nauk za ubuduće.
Kome da se obrate za pomoć ljudi zašli u šestu deceniju života, kojima je bliži otkaz nego zaslužena penzija i koji znaju da kada u tim godinama ostanu bez radne knjižice teško da će iko više da ih uposli?
Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da u njihovom sindikatu nisu imali ovakve ekstremne slučajeve da bi angažovali psihološko savetovalište.
- Ovo je problem koji mora da se rešava na državnom nivou i u okviru celog društva i koji traži izradu socijalne karte. Očajnih ljudi ima sve više i sindikalna kasa ne bi mogla da podmiri potrebe za pomoć svima njima. Bilo bi teško opredeliti kome je pomoć najpotrebnija, jer recimo od 1.000 ljudi koji ostanu bez posla sigurno je za njih stotinak potrebna pomoć, a čak i da sindikati mogu to finansijski da pokriju, problemi tih ljudi na duže staze se ne rešavaju na taj način već samo stvaranjem ambijenta da se oni mogu ponovo zaposliti i na taj način obezbediti svoju i egzistenciju svoje porodice - kaže Mihajlović.
Predsednica Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić konstatuje da iako to ne bi trebalo da bude deo sindikalnih obaveza, njihove organizacije preuzimaju na sebe ulogu države i kroz razne vidove pomoći svojim članovima "kupuju" socijalni mir.
- Kao sindikat mi možemo da se borimo da otkaza bude što manje i da ih sprečimo tamo gde možemo, ali ja sam protiv toga da sindikat preuzima socijalnu funkciju države, jer iz naših članarina dajemo ogromne pare pomoći članovima u slučaju bolesti, smrtnog slučaja u porodici, za rođenje deteta - primećuje sagovornica "Vesti".
A država? Država gleda kako da udovolji zahtevima MMF i da izbegne socijalni bunt, do očajnika poput Darinke se i ne stiže. Oni su prepušteni porodicama i kolegama na brigu, pa ko izdrži.
Ljudi prepušteni sami sebi
Profesor Trebješanin smatra da država mora da napravi ozbiljnu studiju na kojoj bi radili stručnjaci uključujući i psihologe, o tome šta sve može da se desi ljudima koje je u lošem kontekstu zahvatila tranzicija.
- Moraju da se zaštite ljudi koji su višestruko hendikepirani i marginalizovani koji po pravilu rade na najmanje plaćenim poslovima. Oni ne smeju da imaju osećanje da su prepušteni sami sebi i da su nemoćna žrtva makrosocijalnih procesa. Kao što i za prirodne nepogode država preduzima preventivnu zaštitu, tako treba da učini i u slučaju društvenih nepogoda, a ne da dobijamo cinično objašnjenje šefa ove nesrećne žene kako plata kasni samo jedan mesec.
U tragediju iz očaja
Bosiljka je već preživela otkaz i to u Kluzu iako je bila vrsna krojačica. Iz straha nije pristupila štrajku kada se u martu nekoliko radnika njene firme odvažilo na ovaj vid protesta, ali pritisak u sebi nije mogla da izdrži. Kao što nikada nećemo moći da do kraja otkrijemo kakav je dubok očaj naterao oficira srpske vojske Palka Ponjigera koji je zbog rešenja da mora da se iseli iz sobička samačkog hotela u smrt odveo sebe i suprugu skočivši sa šestog sprata. Na sreću, tragediju je tada preživeo njihov dugoželjeni sinčić, tada trogodišnji Milan.
