Zmajevi na šumskim stazama

Dvodnevna džipijada u Lipovici kod Despotovca iz godine u godinu sve više okuplja dijasporu i celu Srbiju. Ljubitelji džipova i teških terena prešli su 76 kilometara seoskih i šumskih puteva, prolazeći kroz sela Milivu, Lomnicu, Lipovicu, Sladaju i Plažane.

Terenacu šumskom blatu

- Učestvovao sam na džipijadama i u Austriji. Vozio sam džip od 6.700 kubika i 410 konjskih snaga. Naše su staze teže i interesantnije, a oni imaju više peska, pa vozila moraju drugačije da budu opremljena. Za naš teren, koji je pun blata i kamena, najbitnije su dobre gume. U Austriji ima veoma rizičnih disciplina, kao što je vožnja preko balvana i kroz šljunkare. To je veliki izazov i potrebna je velika smelost i sposobnost vozača - priča za "Vesti" Radoljub Mišković, koji je sa suprugom Leposavom radio u Austriji.

Dragi Mišković iz Lipovice, koji je sa suprugom Radom radio u Luganu, vozio je turističku stazu, dok je njegov unuk Ljuban iz Italije došao samo da bi učestvovao u brzinskoj trci.

- Moji sinovi Srebrn i Predrag, koji žive u Italiji, učestvovali su od početka u džipijadi, a sada ih je odmenio moj unuk Ljuban - kaže Dragi.

Dejan Pavlović iz Lipovice po drugi put je iz Lugana došao zbog džipijade. U Švajcarskoj je sa porodicom od 1989. godine. Ne planira da se vraća u zavičaj, jer mu se ne dopada situacija u Srbiji.

- U Italiji sam učestvovao na džipijadama, ali tamo one predstavljaju više druženje i pokazivanje džipova, dok su ove srpske staze pravi izazov, jer za njih treba pravo vozilo. Sa porodicom sam došao samo zbog toga - objašnjava Draško Radosavljević Keča koji je stigao iz Trsta.

Bojan Milanović, vlasnik etno kuće Milanović, predsednik Udruženja Lipa Lipovica i član kluba "Resava četiri puta četiri", zaključio je da je jedan od ciljeva ovakvih manifestacija povezivanje matice i dijaspore. Učesnici džipijade slažu se da je ovo skup sport, ali da je najvažnija njihova ljubav prema moćnim mašinama i izazov u vožnji po blatu, kamenju i šumi.

Darko Tadić Boske iz Beograda, mašinski inženjer zaposlen na Kopaoniku, organizator je završne trke sezone Serbian trofi, koja je najmasovnija na ovim prostorima, i gde je ove godine učestvovalo 126 automobila iz devet zemalja. Organizacija džipijade je vrlo ozbiljan posao, dođu automobili vredni preko 200.000 evra, to su pravi zmajevi, a staza mora da bude dobra i za slabija vozila.

- Takmičim se u Slovačkoj, Bugarskoj, a ove godine idem u Rumuniju i Maleziju. U inostranstvu se uglavnom vozi hard etapa, dugačka 10 do 15 kilometara. Uđete u šumu i morate da se snađete da izađete iz nje. U Bugarskoj tri godine zaredom uzimamo Bulgarian trofi, u Slovačkoj tri automobila našeg kluba uzela su prvo, drugo i treće mesto u konkurenciji 360 automobila - kazao je Boske.