Uzdrman ego vodi u zločin

Uzroci masakra u Kanjiži u kojem je od jedne ruke stradalo sedmoro ljudi, mogli bi prema oceni psihoterapeuta Zorana Milivojevića biti u porodičnim događanjima koja su kao potpuno neprihvatljiva sistemu vrednosti ubice, uzdrmala njegovu ličnost.

www.mc.rs

Zoran Milivojević objašnjava šta je Radeta Šefera moglo da podstakne na ovakav zločin

- Ne znam da li je taj čovek bio psihički labilan, ali sudeći prema medijskim napisima, nije hteo da mu bude snaja, žena koju je odabrao njegov sin. Moguće je da je sinovljevo venčanje do kojeg je došlo i pored njegovog protivljenja, doživeo kao poniženje, a do ovakvog ponašanja ljudi može doći kada je neko uverenje neprihvatljivo njihovom sistemu vrednosti. Taj brak je video kao katastrofu, računajući da je puno investirao u njega, a da bi neodgovarajuća devojka mogla da mu uništi život.

Ima li uticaja i to što je ubicu nedavno napustila supruga?

- Ako je tačno to je važan detalj koji povezuje čitavu priču. Muževi većinom ne prihvataju da budu ostavljeni, a ljubomora je uzrok nemalog broja porodičnih nasilja. Glavni razlog je što muškarac hoće da upravlja ženom i kontroliše je, jer joj ne veruje. Preispituje se da može da bude voljen i da li zaslužuje ljubav, a pred publikom, odnosno okruženjem, on se ne oseća muškarcem, pa pati i trpi. Zato je mogući okidač bio taj što je ostavljen i što je pomislio i da je supruga odvela i sina. Mislio je da su svi koje je ubio protiv njega i roditelji supruge i snajini, pa na svadbenom veselju trijumfuju.

Poguban uticaj medija

Malo se govori o uticaju medija na populaciju. Od 100 odsto publike koja čita i gleda priloge o zločinima, 99,9 će se zgroziti i osuditi ubicu, ali će 0,1 odsto reći svaka mu čast kako je imao hrabrosti da presudi i njoj i sebi. Taj mali deo je opasan jer ih nedelo može podstaći na slično reagovanje. Poznat je primer Beča gde su ubistva u podzemnoj železnici prestala, kada su mediji prekinuli da pišu o tim zločinima.

Zašto se neki muškarci odlučuju na zločin nad suprugom i podizanje ruke na sebe?

- Razmišljaju da im nema života bez žene. Ako je otišla, muči ih sumnja da je sa drugim, da je srećna i uživa kao pobednica, dok je on gubitnik i nesrećnik. Počinje da razmišlja da mu život bez nje ne treba i da ako nije njegova neće biti ničija, pa presuđuje sebi i njoj.

Da li je naše društvo podbacilo u rešavanju problema porodičnog nasilja?

- Priče ne mogu da zaustave nasilje koje se dešava iz vrlo kompleksnih razloga. Ljudi sebe cene dok su uspešni, a ekonomska kriza je mnogima donela propadanje posla i dugove. To stvara nesigurnost, nema više samopouzdanja, pa deo njih misli i da ga i žena ne ceni i da će otići. Sve ukazuje da je nedovoljno grebanje po površini porodičnog nasilja koje može da se završi tragedijom, već da je potrebno mnogo više rada na uzrocima ljudskih tragedija.

Može li oštrija kaznena politika da smanji učestale krvave zločine?

- Zakonodavstvo ne može da spreči fanatizam onoga ko hoće da ubije i da potom izvrši samoubistvo. Neophodna je prevencija, odnosno rad na uzrocima i socijalna i psihološka intervencija koja treba da da odgovor da život i posle razvoda ima smisla.