Gospodar kompjutera
Miloš Dimčić nije običan arhitekta, on je i programer koji ubrzava proces izgradnje građevinskih objekata. Uz pomoć softvera dr Dimčić skraćuje vreme izgradnje objekta bar za polovinu, a to je pokazao na projektu za aerodrom u Šenženu u Kini arhitekte Masimilijana Fuksasa, koji ima najkomplikovaniju strukturu na svetu.
Ovaj 33-godišnji Pančevac koji nepunu deceniju živi u Štutgartu osmislio softver pomoću koga je napravljena konstrukcija i fasada aerodroma sa 450.000 čeličnih štapova i 300.000 kvadratnih metara površine pokrivene unikatnim elementima i fasada sa 60.000 kompleksnih elemenata od aluminijuma i stakla. Zahvaljujući Miloševom radu, aerodrom je završen za samo dve godine, umesto uobičajenih pet. Miloš je radio i na programiranju arhitekture Kristalne hale u Bakuu, EXPO Axis u Šangaju, Kapsarc u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji (koji je jedan od najvežih istraživačkih centara), na izradi novog fasadnog sistema za firmu Šuko...
- Programiranjem rešavam konkretne probleme kod kompleksnih zgrada. Kao što se kalup za izlivanje betona kod zgrada pravi za jedno korišćenje i onda baca, tako i ja pišem jednokratni softver koji rešava razne geometrijske i statičke probleme i automatizuje ceo proces od dizajna do proizvodnje, s tim da moj "kalup" velikim delom može da se koristi u budućim projektima - pojašnjava dr Dimčić za "Vesti".
Član Mense
On programiranjem štedi i u vremenu, i u novcu. Miloš ističe da se programiranjem postiže da se ljudi oslobode dosadnih i monotonih poslova i da mogu da pređu više na kreativne aspekte arhitekture.
- Proces od dizajna do proizvodnje se kompletno automatizuje. Svi elementi (fasadni, konstruktivni) se automatski iscrtavaju u dve i tri dimenzije i na kraju podaci idu u CNC mašine koje elemente automatski proizvode - objasnio je dr Dimčić. Sklapanje elemenata na terenu još nije automatizovano, ali će roboti vrlo brzo preuzeti i taj deo.
- Ja ne projektujem ništa već se bavim programiranjem u arhitekturi... to je nova profesija koja praktično nije postojala do pre nekoliko godina. Jako nas je malo koji se time bavimo, ali smo mi pioniri i začetnici jedne zasebne profesije koja sigurno ima veliku budućnost. Aerodrom u Šenženu je jedna od najvećih, ako ne i najveća struktura na svetu čija je fasada i konstrukcija automatski generisana, i gde su skoro svi fasadni i konstruktivni elementi unikatni. Ja sam sam napisao softver, a to je bilo pre nego što sam otvorio svoju firmu, dok sam radio za svog profesora, ali taj projekat je značajan jer pokazuje moć programiranja i automatizacije. Sve se svodi na jednog čoveka - objašnjava Dimčić koji je završio Arhitektonski fakultet u Beogradu a doktorirao na Arhitektonskom fakultetu univerziteta u Štutgartu.
Efikasnija izgradnja
Dimčić smatra da bi nova generacija arhitekata pomoću programiranja mogla da kontroliše ceo proces proizvodnje, a sa programskim jezikom kao osnovnim alatom.
- Zgradu za koju je potrebno 100 radnika i pet godina gradnje uskoro će završiti 10 radnika za godinu dana. To ne znači da će ljudi ostati bez posla, već da ćemo efikasnije praviti zgrade - naglašava naš arhitekta.
I dalje je vezan za Srbiju i rodno Pančevo gde mu je porodica i posećuje ih nekoliko puta godišnje. Dimčić je pokušao da uspostavi i profesionalnu saradnju sa Srbijom.
- Pokušavao sam da uspostavim neke veze s fakultetom u Beogradu pošto predajem na državnoj akademiji umetnosti u slikama u Štutgartu, predavao sam u Sarbrikenu u Nemačkoj, a na Tehničkom univerzitetu u Gracu sam gost docent, ali od toga se nažalost nije ništa izrodilo, ili još uvek nije - kaže Miloš. Od 1999. doskora je bio član Mense, ali je prestao da uplaćuje članarinu dok ga ne iznenade nekim dobrim aktivnostima, pa će im se, kaže, ponovo pridružiti.
Potraga za Jugoslovenima
- U najnovijim poduhvatima pokušavam da optimizujem i proces dizajna takođe, tako da čovek ne mora da koristi kompjuter samo kao sredstvo rada, nego da vidi kompjuter kao saradnika koji će pomoću pametnih algoritama davati predloge i savete bazirane na proračunima koje čovek sam ne može da izvede - ističe dr Miloš Dimčić.
Pored programiranja u arhitekturi, Miloš se bavi muzikom, a u poslednje vreme je počeo da se bavi i filmom.
- Za film sam oduvek bio zainteresovan, što je veoma čest slučaj kada su u pitanju arhitekte, a pored toga volim da komponujem, mislio sam da je dobra ideja napraviti muziku i ujedno i spot, te je došla moja prva kompozicija i moj prvi video "Nostalgija". Nakon "Nostalgije" urađena je druga kompozicija "A stordž for a Horse" pa "Sneg" i "Užičko kolo". Sada radim na filmu "Proud to Be", svom prvom dokumentarnom filmu za koji mu je potrebna finansijska pomoć.
- Zbunjen razlikama između naroda koje mi deluju apstraktne i rođen kao član nacije koja više ne postoji (Jugosloveni) počeo sam da malo više razmišljam o ovoj temi i rešio sam da je to odlična ideja za moj prvi dokumentarni film. Pošto poznajem mnogo stranaca u Štutgartu koji potiču sa svih strana sveta, rešio sam da krenem njih prvo da intervjuišem. Ipak, moja namera je da težište bude na bivšoj Jugoslaviji i ljudima rođenim kao Jugoslovenima i njihovom potragom za identitetom.
Neću da budem rob
- Moj savet je generalno da ljudi ne treba da prihvate olako da budu robovi u ovom našem kapitalističko-robovlasničkom društvu. Ako ne mogu da nađu posao kakav žele, moraju da se bore dok to ne uspeju ili da u krajnjem slučaju izmisle novi posao, novu profesiju, kao što sam ja to uradio. Što se filma i muzike tiče oni su jako važni ukoliko ljudi imaju potrebu da iskažu svoje emocije. Umetnost je zato tu, da sa jedne strane mi možemo da podelimo sa svetom ono što osećamo i da sa druge strane uživamo u kreacijama ljudi koji imaju šta emotivno da kažu - priča Miloš.
