Prve burme za zlatnu svadbu
Kada su Mira i Sava Novakov iz Banatskog Novog Sela stali pred matičara pre tačno 50 godina, uradili su to iz čiste ljubavi i bez prebijene pare u džepu. Nisu tada imali ni kumove nego su zamolili prolaznike da im budu svedoci. O burmama nisu mogli ni da sanjaju.
Pet decenija nakon njihovog sudbonosnog da, sirotinjskog ali iskrenog, i nakon njihovog povratka iz Austrije gde su stekli zasluženu penziju, Mira i Sava su odlučili da naprave svadbu. Ovoga puta zlatnu, sa sve kumovima, burmama, brojnim prijateljima i rođacima, crkvenim venčanjem, tortama i svega onoga što tada nisu imali. A tada nisu imali ništa, sem jedan drugog.
Iz klupe u brak
- Kada smo se uzeli Mira je išla u sedmi razred Osnovne škole a ja sam imao 17 godina. Nismo ni slutili da će nam život, u drugom kvartalu, doneti sve one radosti koje siromašan čovek priželjkuje. Sa svojim rukama smo stvorili sve što je neophodno za srećan život uz veliku borbu koju mnogi, verovatno i ne bi izdržali uzdignutih čela - kaže Savo.
Uzor današnjoj omladini
Unuka Mirjana, Sašina ćerka koja je u trenutku mog boravka u domu porodice Novakov bila prisutna, kaže za "Vesti" da baba i deda mogu da budu pravi uzor milionima mladih ljudi u Austriji ali i u Srbiji.Uzor u smislu kako ostati pošten u siromaštvu ali i skroman u bogatstvu a najbitnije od svega je kako gajiti ljubav punih 50 godina.
O prošlosti i o svojim životima pričaju sve najlepše. Imaju troje dece, Iliju, Ljilju i Sašu, troje unučadi i dva praunuka. O materijalnoj strani neće da govore, ali ne mogu ni da sakriju novu kuću, novi auto i sve ono što čini život komotnim. Naravno da je tome doprineo njihov odlzak u Austriju, početkom 90-ih, gde su oboje bili zaposleni i marljivo radili u mnogobrojnim firmama i gde su stekli zaslužene penzije.
Kao recept i kao preporuku drugima kako stići do zlatne svadbe ili kako izdržati punih 50 godina u braku sa istom ženom Sava veli:
- Ljubav, poverenje, poštovanje i opraštanje je jedini recept za dugovečan brak. Da priskačemo u pomoć jedan drugome, da nema odvojenih muško-ženskih poslova. Sve radimo zajedno, uvek priskačemo u pomoć jedan drugome, išli zajedno u kafanu, na njivu, na posao. Kada smo zaradili novac zajedno smo ga trošili, a kada ga nismo imali zajedno smo gladovali i trpeli sva životna iskušenja.
Ceo vek pošteno
Kažu da bez obzira na nemaštinu nikada se nisu svađali. Zajedno su išli da traže novac u zajam, a kada bi ga vraćali, opet su to zajedno radili i nikome, nikada nisu ostajali dužni. Kada bi im dolazio gost u kući, a da u tom trenutku nisu imali para da ga ugoste oni su pozajmljivali od komšija i prijatelja samo da gost ne primeti da nemaju. Veselili se i pevali i učili decu da budu skromni i da poštuju to što imaju a da budu pošteni i kada nemaju.
Pre odlaska u Austriju Sava je radio u Petrohemiji, u Azotari, u pančevačkoj Higijeni. Ustajao rano, radio teške poslove, po smenama i živeli od jedne plate kako se moglo. Raspadom velike Jugoslavije Sava i Mira se otisnuli, trbuhom za hlebom, kao mnogi drugi. Nakon šest meseci provedenih "na azilu"u Nemačkoj, skupili su nešto para i otišli u Austriju gde su radne papire čekali godinu dana, kako kažu, maltene na ulici.
Sava razvozio nameštaj
Prvi posao je Sava dobio u Travnu u Gornjoj Austriji. Obzirom da je imao sve položene vozačke kategorije, prvi posao mu je bio razvoženje nameštaja, a na razgovoru za posao kada su ga pitali da li zna kako se na nemačkom kaže levo, desno i pravo Sava je rekao: "links", "rechts" i "gerade aus". Rečeno mu je da mu je to sasvim dovoljno da uz njegovo prethodno iskustvo vozača kamiona dobije posao.
Mira je za kratko vreme dobila porodičnu vizu i posao u jednom restoranu, a kasnije je dobila posao u Fest Alpine u Lincu a kada su se preselili u Salzburg dobila je posao u bolnici gde je radila do penzionisanja.
Vremenom su za sobom u Austriju doveli svo troje dece, tako da Ljilja sa svojom porodicom sada živi u gradu Haid, Saša u Lincu a Ilija, koji je u Austriji stekao diplomu vrhunskog kuvara, radi kao glavni kuvar na jednom luksuznom kruzeru i menja svakodnevno mesta boravka.
Gazda u kuhinji
- Sava je odgajan u patrijarhalnom duhu, gde se verovalo da muškarac treba da radi isključivo muške poslove, a žene da se bave ženskim stvarima i da je muškarac koji petlja oko lonca papučar. Međutim, sve se promenilo dok smo radili po smenama, tako da je nakon dužeg korišćenja isključivo suve hrane odlučio da se oproba u kulinarskim veštinama. Skidao je recepte sa interneta iz novina, zapisivao recepte od komšinica a ponešto i sam smislio. Tako da je jedva čekao da ja odem od kuće kako bi bio gazda u kuhinji - priča Mira.
