Koju tajnu kriju prodavci putnog osiguranja?
Turističke agencije i osiguravajuća društva nam nude polise putnog osiguranja kao jedini siguran način za obezbeđivanje plaćanja hitnih zdravstvenih usluga u inostranstvu. Ono što nam, pri prodaji polisa ne kažu, je činjenica da je Srbija potpisnica više desetina međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, koje uključuje i zdravstveno osiguranje. Ti ugovori omogućavaju građanima koji su na privremenom boravku u inostranstvu, da pravo na zdravstvenu zaštitu u hitnim slučajevima ostvare besplatno.
Kako objašnjava Miloš Nikač, pomoćnik direktora Zavoda za socijalno osiguranje, takvih ugovora je trenutno 28. Kako bi građani ostvarili pravo na ovo zdravstveno osiguranje, potrebno je, kako Nikač objašnjava za Potrošački savetnik, da pribave izvod iz zdravstvenog kartona koji izdaje lekar opšte prakse i za decu potvrda od školskog stomatologa.
- Ta potvrda znači da poslednjih godinu dana niste bolovali od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnom stanju, znači, niste u takvom stanju da odmah po odlasku u inostranstvo morate biti hospitalizovani. Sa takvom potvrdom odlazite u filijalu RFZO po mestu prebivališta i dobijate odgovarajuću dvojezičnu potvrdu koja je dogovorena sa odgovarajućom zemljom - objašnjava Nikač.
Dvojezična potvrda omogućava da građani Srbije, u slučaju hitne potrebe u inostranstvu, dobiju zdravstvenu uslugu u svim institucijama javnog zdravstva, kao i da imaju zdravstveno osiguranje u toj državi.
Da li je dvojezična potvrda neophodna?
Miloša Nikača smo pitali da li naši građani mogu da očekuju da će im troškovi lečenja biti pokriveni iako nisu pribavili potreban obrazac.
Nikač navodi da to ne savetuje nikome jer onda sve zavisi od volje nadležnih u toj zdravstvenoj instituciji.
- Pogotovo u letnjem periodu, kada su velike gužve, verovatno da će institucije tražiti novac, a ne čekati da u Srbiji naknadno izdaju odgovarajući obrazac - kaže Nikač.
Prema iskustvima naših građana koji su imali potrebu za hitnim zbrinjavanjem u Hrvatskoj i Nemačkoj, zdravstvene ustanove tih zemalja su im pružile kompletu uslugu, iako nisu imali potvrdu pribavljenu pre putovanja, niti bilo koji drugi dokument, osim našeg pasoša. Službenici našeg fonda su nakon toga regulisali plaćanje, s tim da je bilo neophodno priložiti medicinsku dokumentaciju da bi plaćanje odobrili.
Kako navodi Nikač, čak i kada Srbija nema potpisan međunarodni ugovor sa nekom državom, postoji mogućnost da građani refundiraju troškove lečenja. Na primer, u Grčkoj, građani Srbije ne mogu da dobiju besplatnu uslugu, ali mogu da pribave potvrdu koja omogućava da refundirate troškove kada se vratite u zemlju:
- Ako pak odete u Grčku bez te potvrde, onda nećete dobiti naknadu troškova jer se ne zna kakvo je bilo vaše zdravstveno stanje u momentu odlaska u Grčku - objašnjava on.
Zašto nije potrebno plaćati komercijalno osiguranje?
Građani, kako Nikač tvrdi, nisu dovoljno upoznati sa ovim pravima koja mogu da ostvare u inostranstvu.
- Ljudi se najčešće opredeljuju za takozvana komercijalna osiguranja, svi imamo iskustva sa tim: uplatite nekih desetak, 15, 20 evra, zavisno od dužine boravka, koristite zdravstvenu zaštitu u inostranstvu do određene visine troška, do neke osigurane sume u polisi - kaže on.
Međutim, kako Nikač navodi, problem sa komercijalnim ili putnim osiguranjima, koje nude turističke agencije i avio kompanije, je u tome što ta osiguranja često ne omogućavaju da zdravstvenu uslugu građani dobiju u bilo kojoj javnoj zdravstvenoj ustanovi, već samo u onim sa kojom osiguravajuće društvo ima ugovor.
- Osim toga, kod komercijalnog osiguranja, sama osiguravajuća kompanija odlučuje o tome šta će vam nadoknaditi, a šta neće, kod međunarodnog ugovora, kad imate dvojezični obrazac, vi ne snosite nikakve troškove - navodi Nikač.
Izdavanje dvojezične potvrde: mogući problemi
Međutim, besplatni obrazac može da Vas košta i više nego polisa kupljena od osiguravajućeg društva. Kako bi pribavili potvrdu od lekara, stomatologa i na kraju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, građani treba da izdvoje barem jedan ceo radni dan, što zaposlenima može da predstavlja problem.
Budući da mali broj građana koristi ovo pravo, dešava se i da lekari nisu upoznati sa procedurom i ne znaju koji obrazac treba da popune. Kada smo mi zatražili izdavanje potvrde u Domu zdravlja Voždovac nisu znali koji obrazac treba da popune, a na kraju se ispostavilo da uopšte i nemaju adekvatni obrazac.
Kada se pribavi obrazac, procedura nalaže da se on dalje predaje lekarskoj komisiji. Ovo znači da građani koji žive u mestima u kojima ne postoji lekarska komisije Fonda za zdravstveno osiguranje imaju i dodatni trošak, kako novca tako i vremena, da odu do najbližeg mesta u kojem postoji lekarska komisija koja odlučuje o tome da li će osiguraniku potvrda biti izdata ili ne.
Odluka se donosi na osnovu podataka o zdravstvenom stanju u poslednjih 12 meseci.
Potvrda, kako navode u RFZO-u, neće biti izdata osiguraniku koji pati od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi ,,za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje, odnosno smeštaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uključujući trudnoću i druge zdravstvene usluge”.
Iz RFZO, međutim, nisu odgovorili na naše pitanje: koje tačno tegobe mogu da budu razlog za odbijanje zahteva za izdavanje dvojezičnog obrasca i da li osiguranici mogu da budu odbijeni, na primer, zbog povišenog krvnog pritiska ili povišenog šećera.
Zašto ipak treba pribaviti dvojezični obrazac?
Iako dobijanje potvrde nije uvek lako, starijim licima posebno preporučujemo da pokušaju da je pribave. Pre svega zato što može da se uštedi novac, a i zbog toga što ukoliko neko ne može da dobije potvrdu od državne lekarske komisije, može da bude prilično siguran da mu troškove lečenja u inostranstvu neće pokriti ni privatno osiguranje od kojeg je kupljena standardna polisa.
Takvo iskustvo je imao Ferid Gojak iz Prijepolja koji je platio dobrovoljno putno osiguranje 2.370 dinara kompaniji Sava osiguranje, smatrajući da je na taj način siguran da neće morati da brine o plaćanju zdravstvenih usluga, ako mu se nešto loše desi tokom kraćeg boravka u Holandiji. Međutim, iako je imao osiguranje, sada mu holandska bolnica preti tužbom zbog računa od 26.000 evra za usluge koje su morali da mu pruže kako bi mu spasli život. Sava osiguranje odbija da plati troškove, jer su navodno na osnovu njegovog zdravstvenog kartona utvrdili da su "u pitanju hronične bolesti koje su bile poznate pre početka osiguranja".
Ukoliko niste sigurni da će Vam, s obzirom na zdravstveno stanje, troškovi eventualnih zdravstvenih usluga u inostranstvu biti nadoknađeni, bolje je zatražiti besplatni obrazac od države nego nepotrebno plaćati privatno osiguranje. Potvrdu o zdravstvenom stanju koju popunjava izabrani lekar, kao i informacije o proceduri izdavanja obrazaca, možete da pronađete na sajtu potrosackisavetnik.com.
Treba znati i to da naši građani, u skladu sa sporazumima koje je Srbija potpisala sa Velikom Britanijom i Poljskom, u hitnim slučajevima mogu da ostvare pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu u tim državama samo pokazivanjem pasoša.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Evropske unije “Jačanje medijske slobode u Srbiji“. Izrečeni stavovi predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove Evropske unije.
