Prosečna starost Evropljanina polovinom prošlog veka bila je 30 godina, danas je 40 godina, a do sredine 21. veka imaće 50 godina. Evrostat saopštava da će trećina Evropljana 2060. biti starija od 65 godina. Ovaj fenomen se žargonski naziva "smežurana Evropa". Srbija, prema popisu 2011. godine, ima 1,250.818 stanovnika starijih od 65 godina od ukupno sedam miliona žitelja, što je svrstava među pet zemalja s najstarijim stanovništvom u svetu.

Lekari u Srbiji nezainteresovani za lečenje starih

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka uradio je analizu položaja starih u Srbiji. Starost kao društvena, a ne biološka kategorija se najčešće poistovećuje sa neaktivnim periodom života, u kome se čovek povlači i odlazi u penziju, dakle nakon navršenih 65 godina. S druge strane, to je stvar viđenja pojedinca.

Prema mišljenju Britanaca, starost počinje u 59. godini života, a mladost se završava u 41. godini. Dugovečnost je civilizacijski uspeh, rezultat socijalne, a ne biološke evolucije čoveka. Početkom 20. veka, ukoliko biste imali 45 godina života, smatrali bi vas za starijeg čoveka.

U Srbiji su studije pokazale da lekari često nemaju nikakav vid zainteresovanosti u lečenju starih jer se staro doba ne vrednuje kao važno i svi problemi se pripisuju krštenici. Dešava se da bolnice ne žele da prime stare na lečenje jer oni "samo zauzimaju krevet", dok ih porodice smatraju teretom ili ekonomski iskorišćavaju.