Jovanka šila košulje Titu
Priču o beogradskim zanatlijama knjigovescima, kazandžijama, tkačima, bombondžijama, kapadžijama i šeširdžijama, četkarima i ostalima na svoj način je kroz izložbu Zanati Beograda ispričala likovna umetnica Franciska Vike iz Berlina. Ova Nemica je živeći u srpskoj prestonici obilazila zanatlije i o njihovom radu napravila knjigu i izložbu koja je otvorena u Radionici starih zanata na Saborištu u Tršiću.
Na izloženim fotografijama su zanatlije u svojim radnjama, a ispod svake je u nekoliko rečenica na srpskom i nemačkom jeziku opisano čime se oni bave. Prema rečima autorke, njoj su bili interesantni zanati kojima se ljudi bave, ali i njihove priče, radnje od kojih neke sa starim mašinama koje koriste izgledaju kao muzeji, a često i same njihove ličnosti pa je u razgovoru sa zanatlijama i fotografisanju ostajala i po pola dana.
Obilazeći zanatlije ona je posetila i Rajka Zečevića koji ima radnju za izradu kravata Maskot sa porodičnom tradicijom ručnog izrađivanja muških kravata i leptir mašni dugom osam decenija. Kako je zapisano ispod fotografije, njegova pomajka Jovanka je više od dve stotine belih košulja sašila za Tita, a meru je uzimala lično. "Svim državnicima u bivšoj Jugoslaviji i današnjoj Srbiji krojili su kravate u Maskotu, čak je i kravata koju je Slobodan Milošević nosio na suđenju njihov rad", piše ispod slike radnje tog zanatlije.
Mašine iz Lajpciga
- Zanimljivo je koje alate i koliko stare mašine koriste te zanatlije. Tako sam u nekim radnjama nalazila veoma stare mašine pravljene u Lajpcigu, mom rodnom gradu. Fascinirali su me ljudi, njihove biografije, mesto gde rade, ili ono čime se bave - veli Vike.
Izložba fotografija i priča zanatlija, Zanat u Beogradu otvorena je u okviru programa koje Centar za kulturu "Vuk Karadžić" priređuje povodom obeležavanja četiri godine postojanja Muzeja jezika i pisma u Tršiću. Posle Vukovog zavičaja izložba se u maju seli u Beograd.
Videli je i Nemci
- Kada sam nekima kod kuće pričala da živim u Beogradu pitali su da li je tamo još rat, pa sam i zato želela da u Nemačkoj pokažem drugi Beograd, onaj za koji se ne zna. Izložba je prikazana u Nemačkoj i komentari su bili pozitivni, svako ko vidi fotografije ima svoj utisak - pričala je autorka na otvaranju izložbe u Tršiću.
- U Beogradu sam živela tri godine i želela sam da ispričam priču o tom gradu koja nije zvanična, ona iz medija i arhiva, već kroz razgovore sa zanatlijama koji imaju radnje gde se svojim zanatima bave tri, četiri generacije. Pri prvom susretu oduševio me je grad i taj susret zapada i istoka na ovom mestu. Razgovarala sam sa više od 40 beogradskih zanatlija i tražila one koji radnje imaju već nekoliko generacija. Počela sam da idem od zanatlije do zanatlije, a oni su me upućivali jedni na druge. Nekima nije bilo jasno zašto se za njihov rad interesuje jedna Nemica, ali su svi bili predusretljivi, uspostavili smo prijateljske veze i neke od njih i dalje posećujem. Mnoge sam našla u Balkanskoj ulici, a neki se toliko dugo bave svojim zanatima da su, kažu, "dinosaurusi". Od tog materijala sam priredila knjigu i izložbu Zanat u Beogradu - kaže ona.
Vike kaže da su joj svi zanati bili neobični i dragi, ali posebno oni kojih nema u njenoj domovini. Kao što su jorgandžija, bombondžija ili vunovlačar koji dugo ne postoje u Nemačkoj, a ako su ikada postojali, onda je to bilo na selima, privatno, a ne kao zvaničan zanat - kaže ona.
