Oni su Gabori, pančevački Romi pristigli iz Rumunije
Pored velikog broja ljudi pristiglih u Pančevo početkom 90-ih godina prošlog veka sa ratom zahvaćenih teritorija u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u Pančevo su počeli da pristižu ljudi koji su dugo privlačili pažnju po svom načinu odevanja. U Rumuniji, odakle i potiču, zovu ih Gaborima, i oni čine jednu od 27 grupa Roma, koliko ih ima u toj državi. U svojoj postojbini uglavnom se bave limarskim zanatom, po čemu su veoma poznati, ali su se posle revolucije i svrgavanja Čaušeskua okrenuli i drugim delatnostima, najčešće trgovini.
Uspešni trgovci
U Pančevu već godinama živi 30 porodica Gabora, s više od 200 članova, koji poseduju radne vize i uredna dokumenta, plaćaju porez i ostale dažbine, a mnogi od njih imaju registrovane trgovinske firme. Sasvim sigurno, mnogi čitaoci imali su priliku da kupe od njih komplete kuhinjskog posuđa cenkajući se do granica strpljenja, a njima strpljenja nikada ne manjka kad je o cenama reč.
U domu Jankua Gabora, poreklom iz Trgua Mureša, u iznajmljenoj kući na Staroj Misi, trenutno žive tri generacije. Janku kaže da je život u zajednici koju čine tri, pa čak i četiri generacije Gabora jedna od najbitnijih karakteristika te zajednice, pored religije, kojoj su privrženi.
Rano se žene i udaju, već od 15. godine, ali za razliku od ranijih godina, kada se u bračnoj zajednici Gabora rađalo po četvoro, petoro, pa i više dece, danas ih ima po dvoje, eventualno troje. Kad je o najmlađima reč, mnogi su rođeni u pančevačkoj bolnici, pa se slobodno mogu smatrati Pančevcima, kao i njihovi roditelji, koji su poreklom iz drugih krajeva Evrope, ali su Pančevo prihvatili kao svoj rodni grad.
Oni koji su u Pančevu već 10 i više godina, dobro se snalaze sa srpskim jezikom, a kao maternje smatraju romski, mađarski i rumunski, i svi ih obavezno govore od malih nogu.
- Mnogo ulažemo u učenje jezika jer je za nas komunikacija s drugim ljudima od suštinske važnosti, što nam pored obogaćivanja opšte kulture i poštovanja porodične tradicije u krajnjoj liniji donosi i profit. Jer, kako ćemo prodavati robu ako ne možemo da se sporazumemo s kupcem - kažu Gabori.
Ako zatreba, znaju i nemački, engleski, a neki čak i francuski, ruski... U šali nam kažu kako ne mogu da se izgube nigde u Evropi. Kažu da se među Pančevcima osećaju dobro i da se slažu sa svojim komšijama i gazdama stanova u kojima borave.
Devojačke pletenice
- Žene brinu isključivo o porodici i podizanju dece, a muškarci zarađuju novac. S obzirom na to da žene mnogo vremena provode u čišćenju i uređivanju domova, u tome im ponekad pomažemo kad nemamo druge obaveze, tako da se granica između muškog i ženskog posla polako briše, uz obostrano uvažavanje supružnika - kaže Janku..
Kad je o ženskom oblačenju reč, tu vladaju stroga pravila. Običaji im ne dozvoljavaju da obuku pantalone, kratke suknje ili bluze bez rukava.
Čuvene višebojne suknje s faltama nisu ništa drugo do simbola zajednice. Udate žene obavezno nose maramu preko glave, dok neudate devojke nose duge pletenice, na čijim su krajevima zavezane crvene mašne.
Pravila ponašanja
Stroga pravila ponašanja unutar zajednice važe i za muškarce. Oženjeni muškarac obavezan je da nosi šešir, dok brkovi predstavljaju simbol muškosti. Žene se sa 17-18 godina i nisu prisiljeni na brak ako nema obostrane ljubavi. Mlada se ne kupuje kao kod nekih grupa Roma, a na početku braka mladi žive u kući mladoženjinih roditelja.
Ne prose
"Mi ne prosimo, ne uzimamo pomoć ni od države, ni od drugih ljudi ili organizacija. Ne sklapamo bračne zajednice s drugim Romima ili pripadnicima drugih zajednica", kaže Janku Gabor.