I to se dešava: Zbog koza ostavila državni posao
Prosečan Srbin teško bi mogao da shvati Jelenu Marić iz Novog Sada. Po završetku studija pejzažne arhitekture u Novom Sadu dobila je posao u Pokrajinskom zavodu za zaštitu životne sredine, upisala master studije iz organske poljoprivrede, aktivista je NVO za prevenciju nasilja na internetu, ima dugogodišnju vezu... Gledano sa strane, sve je išlo glatko i mogla je da bude mirna "do penzije". Ali Jelena na život ne gleda tako, i državni posao ne smatra ostvarenjem "srpskog sna". Umesto toga odlučila se da gaji koze i pravi sir. Tako je nastalo Gazdinstvo Carpe Diem (na latinskom "iskoristi dan").
- I ja i moj nevenčani suprug smo radili dva posla da bismo mogli da vratimo kredit za stan i jednog dana normalno živimo. Pored posla u Zavodu, tu je posao u NVO, pa studije... Viđali smo se od jedanaest uveče. To nije život, i ubrzo smo bili svesni da moramo nešto da uradimo - počinje svoju priču Jelena.
To nešto je naletelo "niotkuda". Igrom slučaja došli su do elaborata za farmu koza i "nešto je kvrcnulo".
- Sve smo proučili, na raspolaganju smo imali kuću moje mame u Srbobranu, i u maju prošle godine u dvorištu je nikla farma koza. Sada je tu već mini mlekara i proizvodnja sira, a imamo i velike planove - objašnjava svoj početak u biznisu Marićka.
Zar ste za to učili fakultet?
Za dramatičan preokret u Jeleninom i Aleksandrovom životu nije bilo razumevanja u njihovoj najbližoj okolini. Porodice su im bile više nego skeptične. "Pa zar ste za to učili fakultete, da gajite koze?", zgranuti su im bili roditelji kada su čuli za odluku.
A početak nikako nije bio lak. U dvorištu je podignut plastenik sa pregradama od transportnih paleta umesto klasične zidane štale. Pomoćne prostorije kuće pretvorene su u deo za mužu. U tom trenutku nije bilo problema, ali drama je počela gotovo odmah po stizanju prvih alpskih kozica iz manastira Kovilj. Bilo je komičnih trenutaka, kao što je guranje "nevaspitanih" koza na mužu ili besmislenog dežuranja noću "da se kozice ne bi tukle", ali i tragičnih.
- Odmah po dolasku prve ture od nekoliko koza, jedna je u putu donela na svet jare i ono je uginulo. Toliko smo se potresli da smo mislili da odmah sledećeg dana damo oglase za prodaju koza i sve obustavimo. To su momenti koji ti pokažu koliko si zaista hrabar. Srećom, nismo to uradili i sada je početno stado od šezdesetak koza udvostručeno - kaže Jelena.
Sada na farmi od sedam ari ima svega u minijaturnoj verziji: od dela za velike koze, "vrtića" sa tridesetak mališana, do improvizovane "ispaše", gde se koze "sunčaju" na smenu da ne bi sve vreme boravile u štali.
Prvobitna ideja Jelene Marić i Aleksandra Stepanića je bila da samo proizvode mleko. Međutim, kako je mlekara sa kojom su prvo sarađivali neredovno skupljaa mleko, a proizvedene količine su narasle, nametnula se i proizvodnja sira. Za sada proizvode "sir u kriškama", a planiraju i proširenje palete na stare i tvrde sireve.
Od prvobitnog balona i prostorije za mužu, farma je prerasla u pravi mali pogon za preradu mleka. Tako je došlo do toga da se stara vojvođanska kuća od 100 kvadrata adaptira u mini mlekaru po HASAP standardima.
- Kad radiš nešto svoje ništa ti nije teško. Majstor kotao ugrađuje već dva dana, radi gotovo neprestano a mi dežuramo na smenu i noću. Aleksandar je sa svoje "smene" do šest praktično otišao direktno na posao - kaže uz osmeh Jelena.
Jelena i Aleksandar znaju za šta rade. Iako farma postoji tek godinu dana, već imaju odlične rezultate. Na "pozitivnu nulu" su izašli već oko Nove godine i sada pokrivaju mesečnih 1.300 evra rashoda za energiju, hranu koju sami prave, pet pomoćnih radnika. Ali tu ne misle da stanu.
- Sada prerađujemo oko 200 litara mleka dnevno a plan nam je da to bude 750. Do kraja godine ćemo premestiti i farmu na neki veći prostor, neki salaš van samog Srbobrana, da ne smetamo više dragim komšijama. Nisu se dosad bunili, ali ipak... - kaže Jelena.
Planovi su planovi, ali daleko od toga da u Srbiji sve ide "kao po loju".
- Pokušavamo da uvedemo trofaznu struju od decembra. Platili smo uvođenje 173.000 dinara, od priključka još ništa. To nervira, ali ništa nas neće omesti da ostvarimo što smo naumili - kaže za kraj Jelena.
Neko zbog dece, neko zbog onkologije
Od davnina se zna da su kozje mleko, surutka i sir veoma zdravi proizvodi. U današnje vreme to se zaboravilo a neko se toga seti tek kad "dođe do onkologije". Surutka se, naime, koristi radi bržeg oporavka posle tretmana hemoterapije. Međutim, ima i tu i svetlija strana, jer Jeleni i Aleksandru su po kozje proizvode dolazili i ljudi koji planiraju da dobiju decu vantelesnom oplodnjom.
"Sam rad sa životinjama je neverovatan - sva uložena ljubav i energija se višestruko vraća, ali to saznanje od drugih ljudi da bukvalno praviš zdravlje i pomažeš rađanju novog života, to je jednostavno fantastično", kaže Jelena Mitić.
