Pevanjem zarađuje novac za harfu
Već godinu dana 13-godišnjakinja Andrea Anđelković etno pesmama sakuplja pare za željeni instrument, dok slikar Aleksandar Filipović Alfi pravi portrete lepotica koje šetaju Knez Mihailovom.
- Ulica je najveći atelje na svetu - ovako o svojoj umetnosti govori jedan od najpoznatijih beogradskih uličnih slikara Aleksandar Filipović Alfi. Ne postoji Beograđanin koji ga ne zna. Ne postoji Beograđanin kojeg on ne zna. Već 32 godine, na samom početku Knez Mihailove ulice, ovaj harizmatični čovek vredno stvara. Pozirajući sa šeširom, kako u šali kaže, da bi makar zaličio na nekog impresionistu, razgovarao je sa nama o slikarskom pravcu koji je, po njegovim rečima, sam stvorio i nazvao alfizam.
- Stil koji ja negujem nastao je u Skoplju, gde sam nekada živeo, a razvio se ovde, na ulici Beograda. Moje slike podsećaju na mozaike. Stvaram geometrijskim oblicima razne motive. Sada radim portrete žena. Kažu mi ljudi da ne treba da govorim da radim na ulici jer oni koji kupuju slike hoće da imaš neki pedigre. Inspiracija je svuda oko nas - priča Alfi, pokazujući rukom na more lepih žena koje šetaju ulicama Beograda.
Sa gorčinom u glasu, govori o problemu nepoštovanja ulične umetnosti i neprijatnostima koje je doživljavao radeći u Knez Mihailovoj kaže.
- Doživeo sam mnogo neprijatnosti, ali ja sam čovek koji to zaboravlja.
Aleksandar Filipović Alfi raduje se predstojećoj izložbi u Parizu.
- Tamo su prepoznali autentičnost mog slikarstva. Iako je Pariz centar umetnosti, i tamo imate veliki broj prevaranata. Na 100 uličnih slikara, 80 radi portrete, 15 prodaje štampane slike, a pet preostalih možda nešto i nacrta. Možda ću jednog dana biti poznat u Srbiji i možda će biti prestiž posedovati moju sliku, ko zna, ali tada mene ovde više neće biti - završava svoju priču čovek koji je zaštitni znak najpoznatije beogradske ulice.
Pedesetak metara dalje, ispred poznate česme pored platoa Filozofskog fakulteta, sreli smo 13-godišnju Andreu Anđelković, koja svojim glasom privlači pažnju prolaznika. Ova devojčica već godinu dana svakodnevno stoji na tom mestu, pevajući etno pesme, u nadi da će prikupiti novac da kupi neophodnu harfu. Raspoložena i bez treme, dočekala nas je pesmom "Kosovski božuri".
- Sviram harfu u Muzičkoj školi "Mokranjac". Dobila sam stipendiju da nastavim školovanje u Beču, ali postoji taj "mali" uslov, da imam svoju harfu. Polovna koncertna harfa košta između 20.000 i 30.000 evra. Polukoncertna nova harfa može da se kupi i za 12.000 evra. San mi je da odem u Beč - priča Andrea.
Do sada je uspela da prikupi oko 1.000 evra. Izabrala je put na kojem ima podršku roditelja, kao i većine svojih drugara iz škole koji dolaze da je slušaju kako peva i podrže aplauzom. Nailazila je i na podsmeh u školi, ali za to ne haje.
- Ljudi obično lepo reaguju kada pevam. Turisti se slikaju sa mnom. Ali, ima i neprijatnosti. Na primer, jedan advokat koji radi u blizini polivao me je vodom. Ne voli ljude, a ni ulične muzičare - kaže Andrea koja je svojim osmehom osvojila srca Beograđana i turista.
Problemi sa policijom
Godinama unazad ulični umetnici u Beogradu su tretirani kao prosjaci, zbog čega su imali velikih problema sa policijom. Konačno, pre dve godine, Beograd je rešio ovaj problem. Ulični umetnici svakog proleća imaju priliku da učestvuju na audiciji pred desetočlanim žirijem, a najbolji među njima dobijaju dozvole za rad na ulicama Beograda. Najbolji kandidati dobijaju najbolje lokacije u gradu, kao što je Knez Mihailova ulica. Među "legalnim" umetnicima je i Aleksandar Filipović.
- Sada imam dozvolu i čak me je malo i sramota, nisam više ilegalac - u šaljivom tonu objašnjava Alfi.
