Čovek koji se ne predaje: Naučio pet zanata da bi preživeo
Kako bi se izborio za egzistenciju svoje porodice u kojoj niko ne radi, Stojan Ristić Naplat iz jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji Babušnice, uspeo je da savlada čak pet zanata pa se tako uspešno bavi vunovlačarstvom, zidarstvom, potkivanjem goveda i konja, a radio je i kao konobar i kuvar.
Naplat, kako ga svi zovu u Babušnici, kaže da ga je muka naterala da izuči mnogo zanata, i da sve što vidi da neko radi, on se "navata i prihvata". Kada jednog dana Naplat prestane da radi u Babušnici će se verovatno ugasiti bar dva stara zanata, potkivački i vunovlačarski.
Naplat je danas poslednji vunovlačar u Babušnici, ali i poslednji potkivač goveda. Kaže da mu je žao što sela nestaju, sve je manje ovaca, goveda, a i ljudi napuštaju ovaj prelepi kraj.
Vunovlačarstvom je Naplat počeo da se bavi tako što je kupio vunovlačaru od čoveka koji se bavio tim zanatom, ali je umro.
- Vunovlačaru sam kupio od čoveka iz Babušnice koji je radio ovaj posao, ali je prestao pa u Babušnici niko to nije radio. Imao sam vunu tako da sam došao na ideju da počnem da se bavim tim zanatom. Samouk sam, niko me nije učio. Išlo je dobro u početku, ali su sada sela u izumiranju, nema više ovaca - priča Naplat.
Kada je počeo 2006. godine u babušničkom kraju je bilo blizu 20.000 ovaca, a od 1985. do 1995.godine Babušnica je imala od 100 do 150 hiljada ovaca.
- Sve je to izumrlo, pa sada godišnje jedva da preradim 100 kilograma vune za one koji žele za svoje potrebe da ispletu čarape, džemper i slično. Neisplativo je, ali kad smo već postavili vunovlačaru, ona i dalje radi za one kojima je eventualno potrebno - kaže Naplat i dodaje da se aktivno bavi i potkivanjem goveda, a prvu kravu je, kako kaže, "oborio" još u osmom razredu.
- Prvu kravu sam oborio kad sam bio osmi razred. Muka me je naterala. Ujak mi je bio potkivač, al' se on odselio. Imali smo krave, a nije imao ko da ih potkuje. Video sam kako to ujak radi dok je bio ovde i počeo sam sam da radim. Prvo sam potkovao moje krave, a onda polako i tuđe. Potkivanje krava ume da bude i rizično pa mora da se vodi mnogo računa, a interesantno je da krava može da ima i ravne tabane, ali je to veoma redak slučaj - priča ovaj vredni Babušničanin i dodaje da mu nije nikad predstavljalo problem da stalno uči nove zanate.
Kaže da sve što vidi da neko nešto radi odmah prihvata - potkivanje, vunovlačarstvo, a radio je i kao zidar, konobar, u vojsci je bio kuvar i to može i sada profesionalno da radi.
Njegove zanate po svemu sudeći neće imati ko da nasledi, jer kako kaže ima dva sina, ali "njih to ne privlači".
- Decu je sramota to da rade, jer to niko ne radi. U vunovlačaru uđu, pomognu, ali da imaju korist da uzmu neku paru, to bi ih privuklo. Meni se dešavalo da mi ljudi plate i više nego što tražim. Kada ih pitam što to rade, oni kažu da mi plaćaju više da bih ostao da radim te zanate, da bi imao ko da im učini uslugu, jer mladi ljudi se više tim zanatima ne bave - ističe Naplat.
Sa selima nestaju i zanati, a nekada su postojale zadruge, seljak je imao gde da proda svoje proizvode, ukazuje on, dodajući sa žaljenjem da je sada sve to izumrlo - nema zadruge, nema sigurne prodaje i to je najveći razlog što je selo izumrlo i uništeno.
- Na prethodnom popisu Babušnica je imala 17.000 ljudi, na poslednjem 12.000, a sada da se napravi popis ne bi nas bilo 9.000 ljudi. U glavnoj ulici u dužini od jednog kilometra 46 kuće su potpuno prazne - jada se Naplat.
