Loša šminka za knežev konak

Za manje od mesec dana u Takovu, šumadijskom selu u kojem je posejano seme moderne Srbije, biće obeležena 200. godišnjica od podizanja Drugog srpskog ustanka, bez kojeg ne bi bilo ni današnje Srbije. Iako će zvaničnici, od opštinskih do republičkih, reći da pripreme za obeležavanje ovog događaja teku po planiranoj dinamici, Takovci i Rudničani ih demantuju, i to veoma argumentovano.

Dobrivoje Dole Marinković ispred Miloševog konaka

Kako se i očekivalo, obeležavanje 200. godišnjice Drugog srpskog ustanka postalo je jabuka razdora među samim Takovcima i to zbog datuma obeležavanja ustanka. Prema odluci Crkvenog odbora u Takovu, godišnjicu Drugog srpskog ustanka SPC će obeležiti u crkvi brvnari na Cveti, 5. aprila, dok će opština Gornji Milanovac slaviti 23. aprila pored spomenika Drugom srpskom ustanku kod Takovskog grma, jer su Cveti 1815. godine bile 11. aprila, odnosno 23. aprila po novom kalendaru. Tako se opština drži datuma, a Crkva praznika.

Kokoška snela jaje

Jedan od onih koji nemaju dlake na jeziku kada su u pitanju pripreme za veliki jubilej jeste i Dobrivoje Dole Marinković, seljak iz sela Gornja Crnuća na obroncima Rudnika, u čijem se dvorištu nalazi konak knjaza Miloša Obrenovića. U isto vreme Dole Marinković je po potrebi i kustos Miloševog konaka, a pre nego što se pre nekoliko godina upokojila, poslove kustosa je obavljala njegova majka, koja je preturila 80 godina. Za poslove dočeka ekskurzija, stranih i domaćih gostiju, pripovedanja o kući i događajima iz vremena Miloša Obrenovića Dole Marinković od muzeja u Gornjem Milanovcu prima mesečnu nadoknadu od 3.000 dinara što, kaže, nije dovoljno ni za kafu i rakiju koju, kao dobar seoski domaćin, posluži brojnim gostima.

- Kakva smo, bre, mi to država u kojoj moja kokoška slobodno ulazi u konak knjaza Miloša da snese jaje, u konaku koji je bio prva prestonica Srbije od 1815. do 1818. godine i gde je doneta odluka o podizanju Drugog srpskog ustanka, a kuća samo što se ne sruši jer decenijama o njoj niko ne vodi računa. Pravu propast kući je donela odluka 1994. godine da bude u nadležnosti države Srbije, koja do pre nekoliko dana u njeno održavanje nije uložila ni jedan jedini dinar. Nadao sam se da će Milošev konak biti kompletno renoviran povodom 200. godišnjice ustanka, ali sve će se svesti na šminkanje kuće koja će služiti samo za slikanje. Eto, tek pre dva-tri dana postavljene su skele kako bi se šindra sa krova, koja je već potpuno propala i prokišnjava, zamenila novom i ne sumnjam da će taj deo posla biti završen do proslave. Međutim, očekivao sam da renoviranje konaka krene na vreme i od temelja jer propušta vodu, doksata na kojem je najčešće Miloš sedeo i odakle je upravljao Srbijom, soba... ali od toga za sada ništa. Nisam mogao da otrpim a da političarima i stručnjacima ne kažem da rade pogrešno, jer preko pantalona oblače gaće - kaže on.

Da je da ustane knjaz Miloš, mnogi bi u Srbiji dobili 25 batina po turu - kaže za "Vesti" Dobrivoje Dole Marinković, uz napomenu da je mislio da će za jubilej kuća biti potpuno renovirana, ograđena popletenom ogradom, da će biti napravljen parking za autobuse i sanitarni čvor kako deca koja dolaze da vide kuću ne bi fiziološke potrebe obavljala u vrzinama oko konaka.

Dosadašnjim pripremama za obeležavanje velikog jubileja nije zadovoljan ni otac Partemije, iguman manastira Savinac, koji vodi brigu o crkvi brvnari u Takovu, gde su se ustanici pričestili na Cveti, 23. aprila 1815. godine, i kada je nakon službe, stojeći na kamenu, Miloš Obrenović razvio ustanički barjak i izgovorio istorijske reči: "Evo mene, eto vas, rat Turcima."

- Do sada je na crkvi jedino promenjen krov, odnosno klis kojim je crkva pokrivena i ništa drugo. To je koštalo oko dva miliona dinara koje je obezbedilo Ministarstvo kulture, ali osim krova ništa drugo nije urađeno. Ovde je Miloš razvio ustanički barjak i obnarodovao početak ustanka. Za tu priliku bilo bi neophodno da se uredi porta, da se crkva osvetli, da se uredi njena unutrašnjost, da se usprave spomenici u porti, ali opština Gornji Milanovac do sada za crkvu nije dala ni dinar jer će se, koliko vidim, sve aktivnosti oko obeležavanja ustanka odvijati u spomen-parku kod Miloševog hrasta koji je od crkve udaljen oko kilometar i po. Što se mene tiče, ja ću na Cveti održati službu u crkvi brvnari, posvećenu ustanicima, a sve ostalo nije u mojoj nadležnosti - naglašava otac Partemije.
I istoričar Boris Čeliković smatra da obeležavanje Drugog srpskog ustanka neće biti na visini velikog jubileja.

- Takovo je Srbija i to nikako ne smemo da zaboravimo, a lako zaboravljamo ko smo i šta smo. Veoma mi je žao što ovu godišnjicu nije doživeo Dražimir Marušić, koji je bio dugogodišnji predsednik opštine, jer sam siguran, da je živ, tog dana bi u Takovu bila cela Srbija i godišnjica ustanka bila bi obeležena na pravi način - ističe Čeliković.

Ipak, najnezadovoljniji pripremama za obeležavanje dva veka Drugog srpskog ustanka su meštani Takova.

- Ne znamo kako ćemo i sa čim ćemo pred Miloša! Zbog radova na izgradnji auto-puta koji prolazi kroz Takovo, putevi su nam potpuno uništeni. Od blata i prašine ne može da se živi, put kojim će doći zvanice, ako se nešto u međuvremenu ne uradi, nije ništa bolji od puta iz vremena Miloša Obrenovića, a možda je i gori. Svakog dana peremo ograde od blata koje nanesu kamioni. Istina, u samom spomen-komleksu je dosta toga urađeno i doterano sredstvima opštine, a ima vremena da se uradi i još dosta toga od planiranog. Međutim, mislimo da su pripreme za obeležavanje ovog značajnog datuma morale da otpočnu mnogo pre jer, prema narodnoj, prase se ne gaji uoči Božića, a ovde je baš prema toj narodnoj. Ipak, biće nam najžalije, a izgleda da će biti tako, ako u Takovu ili u Gornjem Milanovcu ne bude održana vojna parada, ili bar neka mini vojna parada. Jer, da nije bilo Takova, Takovaca, Miloša i Miloševih ustanika, ne bi danas bilo ni vojnih parada - izričit je jedan meštanin Takova.