Niko ne štedi na bezbednosti aviona
Tragedija aviona nemačke kompanije Džermanvings u javnost je izbacila brojna pitanja, u prvom redu ona o bezbednosti letenja. Premda posluje u sastavu Lufthanza Grupe, Džermanvings je ipak niskotarifna aviokompanija. Reč je o poslovnom modelu koji podrazumeva maksimalno rezanje troškova letenja kako bi karte bile prisupačne putnicima koji ne mogu da priušte letenje takozvanim tradicionalnim aviokompanijama.
Međutim, odmah bi trebalo naglasiti da "štednja" kod lou kost kompanija ne podrazumeva štednju na bezbednosti, odnosno održavanju vaiona, ističe dr Aleksandar Simić, inspektor vazduhoplovne bezbednosti.
Karte loukostera su jeftine jer te kompanije uglavnom ne lete na glavne aerodrome, hranu i piće u avionu naplaćuju, kao i svaki komad prtljaga. Konačno, te kompanije imaju drastično manje zaposlenih, karte se kupuju isključivo preko interneta, kupac ih sam štampa i ne može računati na vezane letove, odnosno presedanja, što druge kompanije nude. Ali, na mehaničarima se ne štedi!
- Mogu da štede na svemu, ali ne na održavanju i bezbednosti - navodi Simić u razgovoru za "Vesti-online" i dodaje:
- Avioni se redovno održavaju i pregledaju u skladu sa predviđenim propisima i procedurama za bezbednost letelica. Svaki redovan sistem održavanja moraju da odobre nadležne vazduhoplovne vlasti zemlje u kojoj je avion registrovan, a sprovodi se prema preporukama proizvođača aviona. Avioni moraju da prođu razne vrste pregleda i testova - dnevne, ciklične, preglede strukture, veka trajanja komponenti i druge. U principu, piloti kada primete neku grešku, odmah je evidentiraju i svaka nepravilnost mora da se otkloni pre prvog sledećeg leta. Nema nikakve logike i sama pomisao da bi pilot seo za komande neispravnog aviona.
Ipak, greške se događaju i u letu i kod održavanja letelice. Nekada je po sredi nemar kompanije, nekada slučajnost. Ali, međunarodni propisi su toliko strogi da svaka kompanija zna da bi bilo kakvo oglušavanje o pravila skupo platila.
- Kazne za nepravilno održavanje aviona i drugih procedura letenja i onih vezanih za posadu su drakonske. Ako nadležne vlasti utvrde nepravilnosti, avion se prizemljuje, a kompaniji suspenduje AOC (uverenje za obavljanje delatnosti u vazdušnom saobraćaju). Jednostavno rečeno, kompaniji se zabranjuje da leti - dodaje Simić.
U Evropi, u okviru Evropske agencije za bezbednost letenja (EASA) deluje SAFA inspekcija (Safety Assessment of Foreign Aircraft Programme) koja ima pravo i obavezu da nasumično pregleda avione na aerodromima u bilo kojoj zemlji članici.
Kvantas je najsigurniji
Neke kompanije se hvališu kako su one "najbezbednije" ili pružaju najbolju uslugu iz nekog drugog aspekta, od tačnosti poletanja, pa do usluge u avionu. Međutim, neki formalni centralni registar "bezbednih i bezbednijih" ne postoji. Jedna od lista koje se uzimaju kao relevantne je ona koju sastavlja Erlajn rejtings, koji je objavio rezultate svog velikog istrazivanja obavljenog na 449 aviokompanija i po njima nejbezbednije kompanije u 2014 godini su: australijski Kvantas, dok slede Er Nju Ziland, Britiš ervejz, Ketej Pacifik ervejz, Emirejts, Etihad ervejz, EVA Er, Finer, Lufthanza i Singapur erlajns.
- Bezbednost aviokompanije se ne gleda samo kroz to da li je avion padao ili ne, već i kroz bezbedonosni sistem samih kompanija. Na primer, kroz kakvu obuku prolazi osoblje, koliko redovno i kako se tesitiraju i slično.
Zanimljivo je da je australijski Kvantas uistinu kompanija koja ima najbolju istoriju bezbednosti. Ona je jedina od velikih kojoj nikada nije pao avion i nije imala žrtava. Istina, bilo je osam incidenata sa letelicama australijske nacionalne aviokompanije, ali nijedna druga u svetu se ne može pohvaliti takvim bilansom.
Katkad se u medijima moglo čuti da je inspekcija zabranila poletanje nekog aviona ili da je kompanija dospela na nekakvu "crnu listu" te joj se zabranjuje letenje prema Evropi, na primer.
- Postoji pravilnik kojim se uređuju postupci za preglede vazduhoplova iz trećih država koji sleću na aerodrome u državama članicama, uslovi pod kojima se iz razloga bezbednosti prizemljuju vazduhoplovi iz trećih država ili aviokompanijama iz trećih država zabranjuje letenje u Evropskoj uniji. U tom smislu i postoji ta "crna lista" na kojoj su kompanije kojima je iz razloga bezbednosti zabranjeno letenje u EU i koja se zasniva na zajedničkim merilima. Baza podataka o takvim kompanijama je centralizovana i ako neko dospe na crnu listu, to svi na svetu trenutno znaju - dodaje Aleksandar Simić i ističe da se mora naglasiti da je SAFA inspekcija ograničena na procenu na licu mesta i ne može da zameni odgovarajući regulatorni nadzor. Te inspekcije služe kao kursor, ali one ne mogu da garantuju plovidbenost određenog aviona.
U tragediji Džermanvingsa prioritet istražitelja je da dođu do takozvanih "crnih kutija". U svakom avionu postoje dva takva uređaja. Prvi je onaj koji snima sve razgovore u kokpitu i njegovo preslušavanje može da pomogne u rekonstrukciji delovanja posade u kritičnoj situaciji. Druga "crna kutija" beleži sve parametre rada aviona, odnosno motora, hidraulike, elektronike, navigacije i slično.
- Otkrivanje i tumačenje sadržaja "crnih kutija" je vazno zbog budućih letova, kao i zbog traženja "krivca". Nekada je uzrok nesreće stvar otkaza tehnike, daleko češće je uzrok ljudska greška, koja ne mora nužno da bude pilotova, već bilo koga u lancu odgovornosti za uspešno realizovanje jednog avio leta, odnosno mehaničara, kontrolora letenja, drugih pilota, pa čak i birokrata - dodaje naš sagovornik, koji je upravo objavio knjigu "Nesreće koje su promenile avioindustriju".
Crne kutije nisu crne
Famozne "crne kutije" u svetu avijacije niko ne naziva tim imenom. Pre svega, one nisu crne, već jarke narandžase boje. Epitet crnih dobile su jer se pominju uglavnom u fatalnim avionskim nesrećama.
Postoje dva snimača podataka u svakom avionu. Onaj koji beleži parametre rada aviona zove se Flight Data Recorder i beleži više od 30 parametara nekoliko puta u sekundi, koji se tiču tehničkog dela rada aviona. Drugi je Cockpit Voice Recorder koji beleži zvuke iz kokpita uključujući i konverzaciju između pilota.
Obe "crne kutije" nalaze se u repu aviona jer taj deo konstrukcije u trenutku udesa ima najbolje šanse da "preživi".
Možda paradoksalno zvuči, ali upravo su avionske nesreće, odnosno temeljne istrage o uzrocima i doprinele bezbednosti letenja, koje je i dalje najbezbedniji vid putovanja.
- Posle istraga, poput ove oko Džermanvingsa, uvek se nauči lekcija. Nekad je to unapređenje sistema aviona, nekada procedura posada, ali se lekcije uvek nauče - dodaje dr Simić.
Zašto su loukosteri jeftini?
Jeftini avioprevoznici počeli su da se pojavljuju u Evropi sredinom 90-ih godina po ugledu na nešto ranije primere u SAD, kada je politika liberalizacije omogućila pojavu paralelnih prevoznika na nekim srednjim i kraćim relacijama, koristeći manje opterećene aerodrome u relativnoj blizini velikih aerodromskih centara.
Koncepcija podrazumeva drastično sniženje uobičajenih cena prevoza, sa jedne strane putem oštre redukcije troškova uz smanjeni komfor i kvalitet prevoza, maksimalan broj sedišta u kabini, nema besplatnog posluženja u letu, redukcija svih stavki troškova kroz uniformisanu flotu, korišćenje jeftinijih aerodroma, visoku produktivnost, veliki nalet flote, pojednostavljenu prodaju bez posrednika i uz visoko učešće kreditnih kartica i, sa druge strane, kroz visoko iskorišćenje sedišta koje se ostvaruje na bazi niskih tarifa, prelivanjem putnika sa postojećih redovnih avio linija i sa suvozemnog prevoza. Zbog toga je ponuda ovog prevoza usmerena prvenstveno na razvijena tržišta sa snažnim saobraćajnim tokovima i velikim potencijalom prelivanja putnika sa alternativnih načina prevoza. U svojinskom pogledu, iza ovih kompanija stoji privatni kapital.
Pored Rajanera, koji je najveći prevoznik iz ove grupe sa više od 10 miliona putnika, u Evropi ima jos prevoznika ove vrste. Oni su konkurenti nacionalnim aviokompanijama, pa tako i te velike kompanije često odlučuju da i same osnuju loukostere, što je upravo slučaj Džermanvingsa kao "ćerke firme" Lufthanze.
Pročitajte još:
* Srušio se nemački avion sa 150 ljudi, nema preživelih
* Pilot "Džermanvingsa" nije mogao da uđe u kokpit?
* VIDEO: Ovako je izgledao poslednji let Džerman vingsa
* Pad aviona: Putnici bili omamljeni, nisu ni bili svesni šta se događa
