Zašto Srbi postavljaju crne ploče na grobove?
"Umesto nadgrobnog obeležja u čijoj osnovi uvek treba da bude krst, stilizovan na razne načine, Srbi na grobljima postavljaju crne ploče koje nemaju nikakve veze za srpskom istorijom i kulturom", rekao je predsednik udruženja "Kamen Srbije" Zoran Đajić.
- U poslednjih 50 godina je postao trend da se za nadgrobne spomenike koriste crne ploče, a to je nešto što se koristi na katoličkim grobljima - rekao je Đajić za Tanjug u Kragujevcu, gde se u subotu završio Međunarodni sajam kamena "Stone expo", čiji je rganizator udruženje "Kamen Srbije".
Prema rečima Đajića, razlog postavljanja crnih ploča isključivo je finansijske prirode.
- Ljudi koji se bave kamenorezačkim poslom, koji kupuju i prodaju kamen našem narodu, oni su te ploče uveli. Ploča je jeftinija od isklesanog nadgrobnog obeležja, kako se nekada radilo, i kao što to danas rade samo u Kruševcu - rekao je Đajić.
To što sada imamo na većini grobalja, naglašava Đajić, je nešto što je preuzeto od Italijana, ali, ne kako treba.
- Italijani koriste kao vertikalnu ploču, neku tanku ploču, na kojoj piše ime, a za pokrov koriste ploču debljine pet ili osam kako ne bi pukla. A, kod nas, zbog para, vertikala je deblja, a horizontalni deo je tanji, koji vrlo često puca usled vremenskih uslova. Sve radimo naopako - kaže Đajić.
On tvrdi da nadgrobnih spomenika koji simbolišu deo istorije i kulture Srba, danas na grobljima ima u promilima.
- Ovog trenutka u Srbiji ima 0,001 posto obeležja koje imaju veze sa našom istorijom i kulturom, sve ostalo su crne vertikalne, horizontalne ploče, koje nemaju nikakve veze sa nama, kao nacijom - rekao je Đajić.
Navodi da Srbija ima oko 2.000 crteža različitih nadgrobnih spomenika, u čijoj osnovi je uvek krst, a koji se prave od kamena pešcara i podseća da je knjigu o tome objavila Srpska akademija nauka i umetnosti, kao i da se ta obeležja mogu videti u Muzeju spomenika u Negotinu.
- Ako ikoga interesuje, ako ljudi hoće uopšte da razmišljaju ko smo i šta smo, i kako da sebe obeležimo posle našeg života, neka vide tu knjigu sa različitim obeležjima, u čijoj osnovi je uvek, isklesan krst. Ima i raznih floranih i zovljenih motiva, ali sve je to u kamenu, i bitno je da je osnova krst oko koga se sabiramo - kaže Đajić.
On je ukazao i na još jednu pojavu poslednjih pet decenija, a to su spomen obeležja pored puta, gde se, takođe postavljaju ploče na kojima je samo nacrtan krst.
- Srbija je i ranije imala te, takozvane, "krajputaše", ali je na njima bilo isklesano nešto od obeležja vezano za te ljude i za nauk narodu, da je neki junak tu nešto nekad uradio, i zbog toga se to mesto obeležava, a ne da je on tu stradao - rekao je Đajić.
